Ахмаду Ахиџо
| Ахмаду Ахиџо | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 24. август 1924. | ||||||||||||
| Место рођења | Гаруа, Камерун | ||||||||||||
| Датум смрти | 30. новембар 1989. (65 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Дакар, Сенегал | ||||||||||||
| Религија | Ислам | ||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Унија народа Камеруна | ||||||||||||
| |||||||||||||
Ахмаду Бабатура Ахиџо (Ahmadou Babatoura Ahidjo; 24. август 1924 — 30. новембар 1989) био је политичар и први председник Камеруна од 1960. до 1982. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1924. године у селу Гаруа у народу Фулани. Предшколско школовање похађао је у Куранској школи, а средњу школу у граду Јаундеу од 1938. до 1941. године. Од 1946. постао је активан у политици, а од јануара до маја 1957. је служио као председник Уставотворне скупштине Камеруна.
По стицању независности Камеруна 1960. године од француске колонијалне власти, Ахиџо је био изабран за првог председника. Био је кандидат и поновно изабиран на изборима 1965, 1970, 1975. и 1980. године, постепено јачајући утицај своје странке. То је довело до тога да је 1976. године свим осталим странкама забрањено легално деловање. Такође је укинуо аутономију бившег британског дела Камеруна и формирао Камерун као унитарну државу. Упркос диктаторском понашању, Камерун је током његове владавине био релативно просперитетан.
Повукао се с власти због здравствених разлога 4. новембра 1982. године, а два дана касније на месту председника наследио га је дотадашњи председник владе, Пол Бија.[1] Ахоџо је остао у земљи и планирао да се врати на власт, ако му се здравље побољша. Међутим, током 1983. године су се погоршали његови односи с Бијом, па је отишао у егзил у Француску. У Камеруну је 1984. године био осуђен на смрт у одсуству.
Умро је у Дакру (Сенегал) 1989. године, где је био и сахрањен.[2] У својој држави је рехабилитован децембра 1991. године, а у току је и процес враћања његових остатака у Камерун.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Joseph Takougang, "The Nature of Politics in Cameroon", The Leadership Challenge in Africa: Cameroon Under Paul Biya (2004), ed. John Mukum Mbaku and Joseph Takougang, page 78.
- ^ "Cameroun : Ahidjo rentrera au pays en 2010" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2009), GabonEco, 29 June 2009 (језик: француски)
- ^ Diouf 1999, стр. 84.
Литература[уреди | уреди извор]
- Diouf, Mamadou (1999). Les figures du politique en Afrique: des pouvoirs hérités aux pouvoirs élus. KARTHALA Editions. стр. 84—. ISBN 978-2-86537-964-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
