Бела II

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бела II Слепи)
Бела II Угарски
Бела II Угарски
Лични подаци
Датум рођења1108.
Место рођењаТолна,
Датум смрти13. фебруар 1141.(1141-02-13) (30/31 год.)
Породица
СупружникЈелена Вукановић
ПотомствоГеза II Угарски, Ладислав II Угарски, Стефан IV Угарски
РодитељиАлмош Угарски
Предслава Кијевска
ДинастијаАрпадовићи
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске
ПретходникСтефан II Угарски
НаследникГеза II Угарски

Бела II Угарски (мађ. II.(Vak) Béla; 1110. – 13. фебруар 1141), познат и као Бела Слепи, био је угарски и далматинско-хрватски краљ из династије Арпадовића од 1131. до 1141. године.[1]

Бела је још као дете ослепљен од стране свог стрица, угарског краља Коломана, који је желео да обезбеди наследство круне за свога сина Стефана II. Након Стефанове смрти, Бела је крунисан за краља 28. априла 1131. Због слепоће није имао већег утицаја на прилике у држави, због чега је управу државе препустио својој супрузи Јелени Вукановић, ћерки Уроша I Вукановића великог жупана Рашке. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша, Жофију и Гертруду.

Пошто је Бела II наследио трон, борбу око угарске владарске столице наставио је други (наводни) Коломанов син - Борис, покушавши да издејствује и помоћ суседних држава Русије и Пољске.[2] Сазнавши за то краљ Бела је склопио савез с аустријским војводом Леополдом III, који му је послао војну помоћ. Његова жена Јелена сазвала је сабор великаша у Араду на којем је дала погубити Борисове присталице, а њихова имања је запленила. Свог брата Белоша Вукановића поставила је за палатина и предала му врховну команду над угарском војском. Један део завереника ипак се успео спасити, побегавши у Пољску, где су настојали да придобију Пољаке за рат против Беле II и жене му Јелене.

Пољаци на челу са Болеславом III су покушали током 1133. и 1134. године да свргну Белу II, но он је успео да се одбрани. Пошто су се Пољаци сукобили и са римско-немачким царем Лотаром III, Бела II је одмах ушао у савез са Немцима. Увидевши неуспех своје војне, Болеслав је 1135. године склопио примирје, а током 1137. године и мир с Угарском. Идуће године Болеслав III је умро, а претендент Борис је био принуђен да потражи друге савезнике.

Године 1133. Бела II је преотео готово целу приморску Далмацију од Млетачке републике, осим Задра, као и Кварнерска острва. Од 1138. године Бела се у појединим изворима око чије поузданости историчари још увек расправљају, помиње и као краљ "Раме" што се према неким мишљењима односило на читаву Босну.

Краљ Бела II је спасио династију Арпадовића од изумирања и осигурао јој власт наредних век и по.

Умро је 14. фебруара 1141. године од последица великих количина алкохола. Наследио га је син Геза II.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Вазул
 
 
 
 
 
 
 
8. Бела I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Геза I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
9. Ричеза Пољска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ричеза од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
2. Алмош Хрватски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Софија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Бела II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
12. Изјаслав I Јарославич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
6. Свјатополк II Изјаславич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Предслава Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рокаи 2002.
  2. ^ Engel 2001, стр. 50.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]