Бернард од Клервоа

С Википедије, слободне енциклопедије
Бернард од Клервоа
Бернард од Клервоа
Датум рођења1090.
Место рођењаДижон
Датум смрти20. август 1153.
Место смртиClairvaux Abbey

Бернард од Клервоа (1090-20. август 1153) био је француски ава. Цистерцитиски калуђер мистик и доктор теологије.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Бернард од Клервоа уживао је велико поштовање, те га као активног теолога и верника ортодоксних учења и данас многи у римокатоличкој цркви сматрају једним од последњих светих отаца у западној патристици. У својој 23. години ушао је у бенедиктинску опатију у бургоњском месту Цистерцијум, где се показао као озбиљан, строг и веома марљив.

Запазивши његове способности, активност и убедљивост, црквене власти су га упутиле да оснује више манастира, међу којима је и манастир у месту Клерво по којем је и добио „презиме“. Године 1115. постао је опат у манастиру Клерво, где студира бенедиктинске регуле манастирског живота, па и сам врши њихову ревизију. Иновације које је унео у манастирски живот брзо су прихваћене и раширене.

Током 1146. и 1147. године, нарочито у Француској и Немачкој, с ентузијазмом је ширио идеје за покретање Другог крсташког рата.

Био је саветник неким папама и краљевима, али и жесток противник све већег броја јеретичких школа. То је и показао на Другом латеранском сабору 1139. године, енергично се супротстављајући овој опасности.

Али као прави хришћанин и разуман прелат, није подлегао нељудској репресији, већ је истицао и лично се залагао за разумно убеђивање јеретика да су на погрешном путу. Није ни помишљао на примену физичке репресије или ликвидације. Проглашен је за свеца, а његово име носе бројне римокатоличке институције, па и универзитет у Саламанки.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Инквизиција - Петар С. Лепосавић (59)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 137. ISBN 86-331-2075-5.