Битка код Шенграберна

Битка код Шенграберна
	Део Рат треће коалиције
	; Битка код Шенграберна
Време	16-18. новембар 1805.
Место	Шенграберн, Холабрун
Исход	Француска тактичка победа
Сукобљене стране
Прво француско царство	Руска империја
Команданти и вође
Жоашен Мира, Жан Лан	Петар Багратион
Јачина
око 45 000	7300
Жртве и губици
1200	1200 убијених, 1448 заробљеника

Битка код Шенграберна одиграла се 16-18. новембра 1805. године између француских и руских снага. Битка је део Наполеонових ратова, а завршена је победом Француза.

Увод[уреди | уреди извор]

После капитулације Аустријанаца код Улма, руске снаге (30.000 људи) под Кутузовом повукле су се од Браунауа на реку Ину до Маутерна, где су 9. новембра прешле на леву обалу Дунава и усиљеним маршевима наставиле надирање према Знојму и Брну ради сједињења са Буксхевденом. У таквој ситуацији, Наполеон је наредио Мирау да продором преко Беча онемогући повлачење руске армијеу Моравску.

Положај пред битку[уреди | уреди извор]

Французи су 13. новембра лукавством овладали мостом у Бечу; њихови предњи делови избили су 16. новембра до Холабруна, око 30 км јужно од Знојма, а за њима је следила главнина француске армије. Но, Кутузим је 14. новембра упутио Багратиона са око 6000 људи и 12 топова у Шенграберн да задржи Французе (око 22 000 људи) док руске снаге не прођу Знојмо. Руси су се утврдили у Шенграберну и Гунтерсдорфу и, послуживши се лукавством, упутили парламентарца с обавештењем да је склопљено примирје и да руска армија напушта Аустрију. Мира се зауставио с коњицом и парламентарца упутио у Беч, а у то време, у висини Холабруна избили су фр. 4. и 5. корпус.

Битка[уреди | уреди извор]

Тек кад је Наполеон демантовао примирје и наредио да се дејства продуже, француске снаге су 16. новембра око 16 часова предузеле напад на Шенграберн. Са фронта и левог крила нападала је дивизија Удиноа, а са десног крила дивизија Леграна, док се дивизија Вандама кретала позади левог крила. Борба прса у прса вођена је до 23 часова, а кад је Багратион сазнао да је руска армија прошла Знојмо пикупио је своје снаге, пробио се кроз дивизију Леграна и 18. новембра са 3000 људи и без топова прикључио се руским главним снагама.