Бостане
Бостане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Ново Брдо |
| Становништво | |
| — 2011. | 487 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 36′ 05″ С; 21° 25′ 34″ И / 42.6014° С; 21.4261° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 847 m |
.svg)  Бостане Бостане на карти Србије | |
Бостане (алб. Bostan, Bostani) је насељено место и седиште општине Ново Брдо у Србији. Налази се у источном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 487 становника.[а]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бостане површине 897 ha.
Историја[уреди | уреди извор]
Бостане, у подножју Новог Брда код Приштине, први пут се помиње 1432. године. На падини изнад села се налазила Сашка (Латинска) црква, коју су у средњем веку подигли чланови дубровачке трговачке колоније и познати новобрдски рудари. У цркви су откривене породичне гробнице и једна остава сребрног накита. Црква је страдала вероватно крајем 17. века. Друга црква се налази у самом селу. Подигнута је половином 19. века, а посвећена је Богородици. Приликом градње коришћен је материјал са старе новобрдске цркве, коју су Турци разорили одмах по заузећу тврђаве. Око цркве је и старо српско гробље.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године насеље је већински насељено Србима. Након рата 1999. године већина Срба није напуштала Бостане.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Порекло становништва[уреди | уреди извор]
У Бостану су 1931. године живели:[5]
Српски родови:
- Бачовци (3 куће, славе Аранђеловдан), досељени из околине Врања у првој половини 18. века.
- Мартиновићи (4 куће, славе Јовањдан), пресељени из Новог Брда средином 18. века.
- Савићи (2 куће, славе Никољдан), пресељени из Новог Брда средином 18. века.
- Ристићи и Поповићи (1 кућа, славе Митровдан), досељени из Новог Брда. Старином су из Малесије у саднашњој северној Албанији, одакле су се иселили средином 18. века да би избегли крвну освету. За њих се каже да још имају „жицу“ за оружје и коње и да су врло пргави.
- Чуљковци (22 куће, славе Никољдан), пресељени око 1810. године из Маревца да би избегли крвну освету Арбанаса, јер су убили свог слугу Арбанаса због непоштења.
- Лештарци (1 кућа, славе Никољдан), пресељени око 1880. године из Лештара као слуге.
Арбанашки мухаџирски родови:
- Мркоја (1 кућа), од фиса Краснића, досељени 1878. године из Мркоње.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Насеља књ.3: Атанасије Урошевић: Новобрдска Крива Река
