Burger King

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бургер кинг)
Burger King Corporation
подружница
Делатностресторан брзе хране
ОснованоInsta-Burger King:
1953. год.; пре 71 године (1953)
Џексонвил, Флорида, САД
Burger King:
1954. год.; пре 70 година (1954)
Мајами, Флорида, САД
ОснивачиInsta-Burger King:
Кит Крамер и Мерју Бернс
Burger King:
Дејвид Еџертон и Џејмс Макламор
Седиштеокруг Мајами-Дејд, Флорида, САД
Подручје покривености
широм света
Производи
ПриходРаст 1,81 милијарда $ (2021)[1][2]
ПрофитРаст 1,02 милијарде $ (2021)[1][2]
Укупна активаПад 4,94 милијарде $ (2021)[1][2]
ВласникRestaurant Brands International
Веб-сајтwww.bk.com
Фусноте
[3][4][1][2]

Burger King (BK) је амерички ланац ресторана брзе хране са седиштем у округу Мајами-Дејд. Основан је 1953. године под називом Insta-Burger King у Џексонвилу. Након што је Insta-Burger King наишао на финансијске потешкоће, Дејвид Еџертон (1927—2018) и Џејмс Макламор (1926—1996) купили су га 1959. и преименовали у „Burger King”.[5] Током наредних пола века, мењао је власника четири пута, док га је трећи сет власника — партнерство TPG Capital, Bain Capital и Goldman Sachs Capital Partners — претворио у јавно предузеће. Крајем 2010. 3G Capital из Бразила је купио већински удео, вредан 3,26 милијарди долара. Нови власник је одмах покренуо реструктурирање како би преокренуо богатство. 3G, заједно са партнером Berkshire Hathaway, на крају је спојио Burger King са канадским ланцем крофни Tim Hortons, под покровитељством новог предузећа са седиштем у Канади под називом Restaurant Brands International.

Од 31. децембра 2018. известио је да има 17.796 продајних места у 100 држава.[6][7] Од тог броја, скоро половина се налази у САД, а 99,7% је у приватном власништву и њима управља,[7] док су нови власници прешли на скоро потпуно франшизни модел 2013. године. Burger King је дуже време користио неколико варијанти франшизинга да прошири своје пословање. Начин на који лиценцира своје чиниоце франшизе варира у зависности од територије, при чему су неке регионалне франшизе, познате као мастер-франшизе, одговорне за продају подлиценци за франшизу у име предузећа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „2021 Annual Report (Form 10-K)” (на језику: енглески). Restaurant Brands International. 23. 2. 2022. Приступљено 8. 9. 2022 — преко SEC. 
  2. ^ а б в г „Restaurant Brands International Inc. Reports Full Year and Fourth Quarter 2021 Results”. Restaurant Brands International IR (на језику: енглески). 15. 2. 2022. Приступљено 8. 9. 2022. 
  3. ^ „RBI 10K report” (PDF). rbi.com. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 7. 2019. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
  4. ^ „Restaurant Brand International: Burger King”. rbi.com. Приступљено 1. 4. 2019. [мртва веза]
  5. ^ „How Burger King Went From "Insta-Burger King" to Fast-Food Royalty”. Yahoo (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2022. 
  6. ^ „RESTAURANT BRANDS INTERNATIONAL INC.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 7. 2019. г. Приступљено 25. 3. 2019. 
  7. ^ а б „The World's Largest Fast Food Restaurant Chains”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 9. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]