Валтер Мајснер

С Википедије, слободне енциклопедије
Фриц Валтер Мајснер
Лични подаци
Датум рођења(1882-12-16)16. децембар 1882.
Место рођењаБерлин, Немачка
Датум смрти16. новембар 1974.(1974-11-16) (91 год.)
Место смртиМинхен, Немачка
ОбразовањеТехнички универзитет у Минхену
Научни рад
ПољеФизика
ИнституцијаНационални институт за физику и технику
Технички универзитет у Минхену

Фриц Валтер Мајснер (нем. Fritz Walther Meißner; Берлин, 16. децембар 1882Минхен, 16. новембар 1974) био је немачки технички физичар.

Студирао је механику и физику на Техничком универзитету у Берлину, где му је докторски ментор био Макс Планк. Потом се запослио у Националном институту за физику и технику (нем. Physikalisch-Technische Bundesanstalt) у Берлину. Од 1922. до 1925. године, успоставио је трећи по величини у свету ликвификатор хелијума, а 1933. године открио је Мајснеров ефекат,[1] ишчезавање магнетног поља код суперпроводника. Годину дана касније, позван је да буде председавајући за техничку физику на Техничком универзитету у Минхену.

После Другог светског рата, постао је председник Баварске академије наука. Године 1946, постављен је за директора прве истраживачке комисије за ниске температуре те академије. Лабораторије су се налазиле у Хершинг ам Амерзеу до 1965. године, када су премештене у Гархинг код Минхена. Мајснер је живео сам са своја два пса последњих неколико година свог живота. Умро је у Минхену 1974. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Walther Meißner and R. Ochsenfeld, Naturwissenschaften V21, pp. 787 (1933).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]