Вацлав Холар

С Википедије, слободне енциклопедије
Вацлав Холар
Вацлав Холар
Датум рођења13. јули 1607
Место рођењаПраг
 Краљевина Бохемија, Свето римско царство
Датум смрти25. март 1677
Место смртиЛондон
 Краљевина Енглеска

Вацлав Холар (23. јул 1607 — 25. март 1677) је био бохемијски графичар из 17. века, који је већи део свог живота провео у Енглеској. Он је на немачком говорном подручју познат као Венцел Холар; а на чешком као Вацлав Холар. Посебно је познат по својим гравурама и бакрописима. Рођен је у Прагу, умро у Лондону, а сахрањен је у цркви Свете Маргарете у Вестминстеру.

Младост[уреди | уреди извор]

Након што му је породица уништена након битке на Белој гори у Тридесетогодишњем рату, млади Холар, који је био предодређен за адвокатску професију, одлучио је да постане уметник. Најранији његови радови који су преживели до данас датирани су из 1625. и 1626. године; то су мале плоче, а једна од њих је копија Дирерове "Богородице с дететом", чији је утицај на Холаров рад увек био велики. Године 1627. био је у Франкфурту где је био шегрт код познатог гравера Матеуса Меријана. Године 1630. живео је у Стразбуру, Мајнцу и Кобленцу, где је портретисао градове, замкове и пејзаже долине Средње Рајне. 1633. преселио се у Келн.[1][2]

Године 1636. привукао је пажњу чувеног племића и колекционара уметности Томаса Хауарда, 21. грофа од Арундела, који је тада био у дипломатској мисији на царском двору цара Фердинанда II. Запослен као цртач, путовао је са Арунделом у Беч и Праг.[3] У Келну 1635. Холар је објавио своју прву књигу. Године 1637. отишао је са Арунделом у Енглеску, где је остао у грофовом домаћинству дуги низ година.

Панорама Прага 1636. године

Живот у Енглеској[уреди | уреди извор]

Иако је остао уметник у служби лорда Арундела, изгледа да није радио искључиво за њега, а након грофове смрти у Падови 1646. године, Холар је зарађивао за живот радећи за разне ауторе и издаваче. Након смрти лорда Арундела 1646. године, вероватно на захтев Хендрика ван дер Борхта, урезао је комеморативну графику урађену по нацрту Корнелија Шута у Арунделову част, посвећену његовој удовици Алетеји. Арундел седи у меланхоличном ставу на својој гробници испред обелиска (можда у знак сећања на Домицијанов обелиск који је покушао да увезе из Рима), и окружен је уметничким делима и њиховим персонификацијама.

Године 1745, Џорџ Верту је одао почаст њиховом дружењу у вињети коју је објавио на првој страници свог Описа дела генијалног цртача и гравера Вацлава Холара. На њој је била биста Арундела испред пирамиде, која симболизује бесмртност, окружена илустрованим књигама и инструментима Холаровог заната.[4]

Током своје прве године у Енглеској створио је „Поглед на Гринич“, који је касније издао Петер Стент, продавац штампе. Добио је тридесет шилинга за плочу дужине скоро 0,9 м, мали део њене садашње вредности. После је одредио цену свог рада на четири пенија по сату, а време је мерио пешчаним сатом. Холар је 4. јула 1641. оженио дворску даму грофице од Норфолка. Звала се Трејси; имали су двоје деце. Арундел је напустио Енглеску 1642, а Холар је прешао у службу војводе од Јорка, водећи са собом своју младу породицу.[3]

Енглески грађански рат[уреди | уреди извор]

Холар је наставио да производи радове током енглеског грађанског рата, али је то негативно утицало на његов приход. Са другим ројалистичким уметницима, посебно Инигом Џоунсом и гравером Вилијамом Фејторном, издржао је дугу опсаду Бејсинг Хауса, а пошто је било стотинак плоча из његове руке датираних током 1643. и 1644. године, мора да је своју принудну доколицу усмерио ка добром циљу.[3] Графика из 1643. и под називом civilis seditio оличава рат са змијом са главом на сваком крају која се вуче у супротним смеровима испред пирамида и сфинге у Гизи. Холар је преузео своју поставку директно са гравуре објављене у Џорџ Сендис-овом Relation of a Journey begun An. Dom 1610.[5]

Широки поглед на Лондон са обале, 1647.
Холаров приказ битке код Кадиза

Холар се придружио Ројалистичком пуку и заробљен је од стране парламентарних снага 1645. током опсаде Бејсинг Хауса. После кратког времена успео је да побегне. У Антверпену се 1646. поново састао са грофом од Арундела. Током овог периода немира у грађанским ратовима, радио је у Антверпену, где је произвео многа од својих најпознатијих дела, укључујући холандске градске пејзаже, морске пејзаже, приказе природе, и др. Године 1652. вратио се у Лондон и неко време живео са Фајторном у близини Темпл Бара.[3]

У наредним годинама објављено је много књига које је илустровао: Огилбијев Вергилије и Хомер, Стејплтонов Јувенал и Дагдејлов Ворвикшир, Свети Павле и Монастикон (први део). Међутим, његов рад је био слабо плаћен, а Холарове провизије су се смањиле пошто двор више није куповао његова дела након Рестаурације. За то време је такође изгубио свог младог сина, од куге, који је био на гласу да има уметничке способности.[3]

Након Великог пожара у Лондону, произвео је неке од својих чувених "Погледа на Лондон"; и можда је успех ових плоча и других градских пејзажа, као што је његов Велики поглед на Праг из 1649. године, подстакао краља да га 1668. пошаље у Тангер, да нацрта град и утврде.[6] Током његовог повратка у Енглеску, његов брод, Мери Роуз, под капетаном Џоном Кемпторном, водио је очајнички и успешан сукоб против седам алжирских ратника; битка коју је Холар урезао за Огилбијеву Африку,[3] објављену 1670.[7]

Живео је осам година након повратка, и даље стварајући илустрације за продавце књига, и настављајући да производи добро цењена дела све до своје смрти; на пример велику плочу Единбурга из 1670. године. Умро је у крајњем сиромаштву, а његове последње забележене речи биле су молба судским извршитељима да не однесу кревет на коме је умирао.[3] Холар је положен у гробницу у цркви Свете Маргарете у Вестминстеру.

Катедрала Госпе од Антверпена

Радови[уреди | уреди извор]

Холар је био један од најбољих и најплоднијих уметника свог времена. Његов рад обухвата око 400 цртежа и 3000 бакрописа. Холар је произвео разна дела. Број његових плоча је око 2740 и оне укључују погледе, портрете, бродове, верске предмете, хералдичке субјекте, пејзаже и мртве природе у многим различитим облицима. Примери сложености и обима његових пројеката укључују Португалску генеалогију од осам плоча и серију инсеката од 12 плоча објављену као Muscarum Scarabeorum Vermiumque varie figure.[8] Репродуковао је декоративне радове других уметника, као у чувени путир по Мантењаовом цртежу.

Опсада Ландресија

Један од најпознатијих Холарових бакрописа је слика катедрале Госпе од Антверпена из 1649. године. Жива фигурална декорација дела, типична за Холаров стил, укључује поворку ка улазу у катедралу, кочију, пролазнике и псе на тргу испред цркве. Слика антверпенске катедрале била је изложена 2013. године у палати Лобкович током изложбе библиотеке Лобкович „Архитектура у делу Петера Паула Рубенса и Вацлава Холара”.

Холар је био познат и по својим топографским радовима и својим мапама. Често су прављене по дизајну других уметника. Направио је неколико мапа војних ангажмана које је нацртао фламански уметник и картограф Јакоб ван Верден. Пример је Опсада Ландресија из 1648. године, гравирање на четири плоче на четири спојена листа папира. Састоји се од плана града Ландресија, са шумом Муринал у горњем десном углу, док је под опсадом надвојводе Леополда Вилхелма од Аустрије 1647. Неке од војводиних трупа приказане су испод дрвета у првом плану, са колима и пушкама. Штампа такође нуди шематски приказ различитих пукова и снага под неколико команданата и њихових положаја у граду. У левом предњем плану може се видети француска војска како се приближава да нападне надвојводине снаге.[9]

Гравура божура

Збирке Холарових радова чувају се у Британском музеју у Лондону, соби графике у замку Виндзор, Фишер библиотеци на Универзитету у Торонту и Националној галерији у Прагу. Холарова дела је први пут каталогизовао Џорџ Верту 1745. године, а друго издање 1759. године. Отиске су касније каталогизовали 1853. Густав Парти и 1982. Ричард Пенингтон. Нови комплетан илустровани каталог објављен је у немачкој серији New Hollstein. Велики део Холаровог рада доступан је на интернету са Универзитета у Торонту у његовој дигиталној колекцији Вацлав Холар.[10] Библиотека Фолгер Шекспир такође садржи око 2000 графика, цртежа и других Холарових дела.

Преживела је веома ретка оригинална бакарна плоча коју је произвео Холар, гравура града Кингстон на Халу у Јоркширу и чува се у Британској библиотеци.[11]

Холар је угравирао књигу о костимима под насловом Livre curieux contenant la naifve representation des habits des femmes des diverses parties du monde comme elles s'habillent a present (Забавна књига која садржи једноставан приказ одеће жена из различитих делова света како се сада облаче).[12] Књига обухвата серију од 28 плоча које представљају одећу обичних жена, углавном из европских земаља, из 17. века. Књигу је 1662. године у Паризу објавио Балтазар Монкорне.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Средња уметничка школа Вацлав Холар, Висока уметничка школа и Виша уметничка школа у Прагу, носи његово име.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Godfrey 1994[потребна страна]
  2. ^ Pennington 1982[потребна страна]
  3. ^ а б в г д ђ е Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ Chaney 2011, стр. 147–70
  5. ^ Chaney 2011, стр. 154–5
  6. ^ Martin Malcolm Elbl, Portuguese Tangier (1471–1662): Colonial Urban Fabric as Cross-Cultural Skeleton (Toronto/Peterborough: Baywolf Press, 2013), 109-110.
  7. ^ „British Library”. www.bl.uk. Архивирано из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступљено 12. 04. 2022. 
  8. ^ For these series see respectively, Connors, Joseph (март 2019). „The Portuguese Genealogy of Wenceslas Hollar and the Lost Lisbon Monouments by Francois Duquesnoy”. Print Quarterly. 36 (1): 17—30. 
  9. ^ Wenceslaus Hollar, Jacob van Werden, Siege of Landrecies at the British Museum
  10. ^ Wenceslaus Hollar digital collection at library.utoronto.ca
  11. ^ Hollar's Hull Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2021) at bryarsandbryars.co.uk
  12. ^ Hollar, Václav (1607-1677) Graveur de l'oeuvre reproduite (7. 9. 1643). „Livre curieux contenant la naifve representation des habits des femmes des diverses parties du monde comme elles s'habillent a present”. Gallica. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Edward Chaney, "Roma Britannica and the Cultural Memory of Egypt: Lord Arundel and the Obelisk of Domitian", in Roma Britannica: Art Patronage and Cultural Exchange in Eighteenth-Century Rome, eds. D. Marshall, K. Wolfe and S. Russell, British School at Rome, 2011, pp. 147–70.
  • Richard Godfrey, Wenceslaus Hollar: A Bohemian Artist in England (New Haven and London, 1994).
  • Richard Pennington, A Descriptive Catalogue of the Etched Work of Wenceslaus Hollar 1607–1677 (Cambridge, 1982).

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Griffiths, Antony; Kesnerová, Gabriela (1983). Wenceslaus Hollar : prints and drawings from the collections of the National Gallery, Prague, and the British Museum, London. London: British Museum Publications. ISBN 9780714107875. 
  • Gillian Tindall, The Man Who Drew London: Wenceslaus Hollar in reality and imagination (London, 2002).
  • Johannes Urzidil, Hollar, a Czech émigré in England (London, 1942).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вацлав_Холар&oldid=26544168”