Верније
| Верније Vernier | |
|---|---|
 Поглед на Верније | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Кантон Женева |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 33.836 |
| — густина | 4.405,73 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 12′ 00″ С; 6° 06′ 00″ И / 46.200017° С; 6.099985° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 440 m |
| Површина | 7,68 km2 |
  Верније Верније на карти Швајцарске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Тјери Апотело |
| Веб-сајт | |
| www.vernier.ch | |
Верније (франц. Vernier) је град у средишњој Швајцарској. Верније је други по величини град у оквиру Кантона Женева, али је суштински предграђе главног града кантона, Женеве. Верније је и једно од највећих предграђа у држави.
Природне одлике[уреди | уреди извор]
Верније се налази у крајње југозападном делу Швајцарске, на самој граници са Француском - граница се налази на свега 3 км западно од града. Од најближег већег града, Женеве град је удаљен 3 км западно, па је градско предграђе.
Рељеф: Верније је смештен у долини реке Роне, која код насеља прави велику окуку. Град се налази на у заталасаном подручју, на приближно 440 метара надморске висине.
Клима: У Вернијеу влада умерено континентална клима.
Воде: Кроз Верније протиче река Рона.
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје Вернијеа је било насељено још у време праисторије (Келти) и Старог Рима, али није имало изразитији значај.
До 1815. године насеље је било у саставу Француске, да би исте године припало Швајцарској конфедерацији. До почетка 20. века насеље је било село, да се нагло почело развијати са ширењем градског подручја Женеве.
Становништво[уреди | уреди извор]
2012. године Верније је имао око 34.000 становника. Од тог броја 43,8% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик преовлађује у граду (73,6%). Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако се данас ту могу чути и португалски (5,4%), италијански (4,9%), немачки (2,7%) и други језици.
Вероисповест: Месно становништво је од 15. века протестантске вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данас су грађани у највећем броју римокатолици (42,8%), али ту живе и мањински протестанти (13,3%), атеисти (11,1%), муслимани (8,0%), и православци (1,4%).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
