Викентије Лерински

С Википедије, слободне енциклопедије

Викентије Лерински или Лирински (лат. Vincentius Lerinensis vel Lirinensis, је ранохришћански светитељ, пореклом из Галије. Поштован је као један од отаца цркве.

Биографија[уреди | уреди извор]

Викентије је рођен у Тулу северо-источно од модерне Француске. Након служења у војсци замонашио се у Ларинском манастиру. 434. године под псеудонимом Перегрин пише изваштај о Ефешком сабору од 431. године, Нешто касније под истим пседунимом пише и своје најпознатије есеј „Меморандум Велечасни Винсента Леринс. [1]. Умро је у време владавине императора Теодосија II и Валентинијана III, односно , 450. године.[2] Био је високо цењен од стране својих савременика као штоје свети Евхарије Лионски који га је оценио као свети човек, изузетне елоквентности и знања.

Од почетка реформације Викентијев „Меморандум“ је у више наврата прештампаван на разним језицима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gennadius. Lives of Illustrious Men. Vincentius the Gaul.
  2. ^ Catholic Encyclopedia (1913): St. Vincent of Lérins

Спољашње везе[уреди | уреди извор]