Владо Камбовски

С Википедије, слободне енциклопедије
Владо Камбовски
Датум рођења(1948-01-05)5. јануар 1948.
Место рођењаБитољ
 ФНР Југолславија

Владо Камбовски (Битољ, 5. јануар 1948) правник и професор је на Правном факултету у Скопљу Универзитета у Скопљу и предсједник Македонске академије наука и умјетности.[1] Инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2012. године.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Владо Камбовски рођен је у Битољу, у Македонији, и предсједник је Македонске ака­­демије нау­ка и умјетности. Дипломирао је на Прав­­ном фа­кул­тету у Скопљу 1970. године као нај­­бољи сту­дент у генерацији, када је и изабран за ас­и­стента при­правника на Катедри за кривично пра­­во. У За­гре­бу је магистрирао 1975. године.[2] [1]

Го­ди­не 1977. по­чео је да држи предавања на Правном факултету у Скопљу и Битољу и на Факултету за без­б­јед­ност у Скопљу.[2][1]

Године 1980. на Правном фа­к­ул­тету у Скопљу одбранио је докторску ди­сер­та­­ци­ју и исте године постаје доцент на предмету Кри­­­вично право, а затим и декан Факултета за без­б­јед­ност до 1984.[1] године. Од 1984. до 1986. године био је директор Инс­ти­ту­та за социолошко и политичко-правна истраживања у Скопљу. За редовног про­фесора на Правном факултету у Скопљу изабран је 1992. године.[2]

Од 1998. до 1999. године био је министар правде у Влади Републике Ма­­­ке­до­ни­је.[1] У мају 2006. изабран је за редовног члана, а 2012. године за пред­­сјед­ника Ма­кедонске академије наука и умјетности. За иностраног чла­на Академије наука­ и умјетности Републике Српске иза­бран је 21. децембра 2012. године.[2]

Учествовао је активно на бројним ме­ђу­народним скуповима и кон­гре­сима као нпр. у: Будви, Истанбулу, Хавани, Тел Авиву, Стразбуру, Москви, Пе­ки­нгу, Копаонику, Златибору. На­пи­сао је преко стотину научних и струч­­них радова, објављених у ме­ђу­на­род­ним зборницима и часописима.[2]

Године 2012. изабран је за члана Европске академије наука у Салцбургу и за члана Светске академије наука и уметности у САД, а за страног члана Бугарске академије наука изабран је 2015. године.[1]

Објавио је 31 књигу, као аутор или коаутор.[3] Вршио је функцију подпреседника у периоду од 2008. до 2011. године, потом и предсједника МАНУ-а од 2012. до 2015. године.[1][4]

Радови[уреди | уреди извор]

Неки од значајних радова и уџбеника:

  • Меѓу­народно казнено право, Скопје 1998;
  • Сред­новековното обичајно каз­не­но право, Зборник на МАНУ „Ма­ке­дон­ско­то обичајно право”, Скопје 2000;
  • Учество на повеќе лица во казненото дело, Скоп­је 2001;
  • Казнено-прав­ната ре­форма пред предизвиците на XXI век, Скоп­је 2002;
  • Казнено-правна­та ре­фор­ма пред предизвиците на XXI век, Скоп­је 2002;
  • Корупцијата -најголемо оп­ште­ствено зло и закана за правната др­жава (коаутор), Скопје 2002;
  • Каз­не­но право- Општ дел, Скопје 2004, 2. издање Скопје 2005; Прав­да и внат­реш­ни ра­бо­ти на Европската унија, Скопје 2005;
  • Организиран криминал, Скоп­је 2005; Судско право: Штип 2010;
  • Филозофија на правото, Скопје 2010;
  • Казнено пра­во: општ дел (универзитетски уџбеник), 4. измијењено и до­­пуњено изд., Скопје 2011;
  • Казнено право: посебен дел (коаутор), 5. Из­ми­јењено и допуњено изд. ‒ Скопје 2011;
  • Право на Ев­ропска Унија: од Париз до Лисабон(коаутор), Скопје 2012.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Акад. Владо Камбовски”. manu.edu.mk. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ „Владо Камбовски”. anurs.org. Приступљено 3. 2. 2024. 
  3. ^ „Владо Камбовски”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 21. 5. 2017. 
  4. ^ „Владо Камбовски”. МАКЕДОНСКА АКАДЕМИЈА НА НАУКИТЕ И УМЕТНОСТИТЕ. Приступљено 22. 5. 2017.