Гордана Куић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гордана Куић
Гордана Куић
Лични подаци
Датум рођења(1942-08-29)29. август 1942.
Место рођењаБеоград, Србија
Датум смрти13. јануар 2023.(2023-01-13) (80 год.)[1]
Место смртиБеоград, Србија
ДржављанствоСАД,
Србија,
Израел
Књижевни рад
Најважнија делаМирис кише на Балкану, Цват липе на Балкану, Смирај дана на Балкану, Духови над Балканом, Легенда о Луни Леви, Бајка о Бењамину Баруху, Балада о Бохорети
Званични веб-сајт
gordanakuic.com
Пет сестара Леви - инспирација за писање

Гордана Куић (Београд, 29. август 1942 — Београд, 13. јануар 2023)[2] била је српска књижевница.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Куић је рођена као ћерка Методија Куића, Србина из Мостара, и Бланке Леви, сефардске Јеврејке из сиромашне сарајевске породице.[4]

Завршила је Енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду и Hunter College у Њујорку.

Радила је као саветник за енглески језик у Америчкој амбасади у Београду, као консултант у АYUСА International у Београду, као и администратор за енглески језик у источној Европи и за хуманитарну помоћ бившим југословенским републикама у Соросовој фондацији у Њујорку.

Живјела је и радила у Београду.

Дела[уреди | уреди извор]

Мирис кише на Балкану[уреди | уреди извор]

Мирис кише на Балкану као први написан роман представља покретач за касније написане књиге. Писан је по сећању Горданине мајке Бланки Леви о збивањима у породици потомака Сефардских Јевреја на Балкану у Сарајеву, у периоду од 1914. до 1944. године. [5] Први пут објављен 1986. године, који је од тада адаптиран и преточен у позоришно дело, те у телевизијску серију истога назива.

Цват липе на Балкану[уреди | уреди извор]

Цват липе на Балкану као наставак приче из првог романа, прати судбину породице, сад претежно у Београду, у време после Другог светског рата до 1965. године. Написан у време кад је то била осетљива тема, говори о пропасти средње класе после рата и успостављању комунистичког режима.

Смирај дана на Балкану[уреди | уреди извор]

Смирај дана на Балкану је написан као роман који би заокружио причу и затворио трилогију, једном тужном причом о љубавном троуглу. Радња се одвија на почетку ратова условљене распадом Југославије, као крај приче о Саломовима и Кораћима и крај животне приче Вере Кораћ.

Духови над Балканом[уреди | уреди извор]

РоманДухови над Балканом представља везу између претходне трилогије и још незапочете друге, кроз исказе главних јунака и праћењем животне приче нових јунака. Радња је смештена у 15. век, време Инквизиције, време прогона Јевреја из Шпаније, откривања правог идентитета и порекла, дотичући идеју чистоте крви.

Легенда о Луни Леви[уреди | уреди извор]

Роман Легенда о Луни Леви прати јунаке који се селе из Барселоне, коју напуштају последњим бродом за исток 31. јула 1492. године, у Истанбулу, у Отоманско царство, где су се већина сефардских Јевреја настанили по изгону јер их је султан Бајазит II примио и тим потезом обезбедио средњи слој, трговце, занатлије, фабриканте, штампаре, који су недостајали царству. Пратећи главну јунакињу Луну и њеног изабраника Марка Орловића, алиас Орлу-Пашу, радња се са њима сели у Дубровачку републику.

Бајка о Бењамину Баруху[уреди | уреди извор]

Одатле креће радња следећег романа, Бајка о Бењамину Баруху, о травару из Травника, смушеном и спетљаном излечитељу и доброчинитељу, човеку који је увек на правом месту, а места су Дубровник, Травник, Сарајево и Београд, у право време, а време је друга половина 17. века. Причу о том сићушном а необичном травару записује 1942. године Лаура Леви, Бохорета, најстарија кћи породице Салом (из првог романа, Мирис кише на Балкану) остављајући је као породичну причу у залог својим синовима за које верује да ће се вратити из концентрационог логора Јасеновац куда су их усташе одвеле.

Балада о Бохорети[уреди | уреди извор]

Балада о Бохорети прати младост и сазревање једне изузетне жене која се у доба када то женска чељад уопштено, а још мање сефардска, није радила, дакле, с краја 19. и почетка 20. века, бавила писањем позоришних комада, песама и прича, истраживачком делатношћу, сакупљањем преосталог блага сефардске баштине, водила полемике у тадашњој јеврејској штампи, једном речју, представљала узор свим младим напредним женама Сарајева. Радња се догађа у Истанбулу, Сарајеву и Паризу, а временски се завршава управо пред Први светски рат када започиње први роман, Мирис кише на Балкану.

Остала дела[уреди | уреди извор]

  • Преостале приче (33 приповетке)
  • Са друге стране ноћи (17 приповедака) [6]

Екранизације и адаптације[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • За роман Смирај дана над Балканом 1995.
    За роман Смирај дана над Балканом 1995.
  • За роман Духови над Балканом 1997.
    За роман Духови над Балканом 1997.
  • За роман Легенда о Луни Леви 2001.
    За роман Легенда о Луни Леви 2001.
  • За роман Бајка о Бењамину Баруху 2003.
    За роман Бајка о Бењамину Баруху 2003.
  • За роман Балада о Бохорети 2006.
    За роман Балада о Бохорети 2006.
  • За роман Балада о Бохорети 2007.
    За роман Балада о Бохорети 2007.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминула Гордана Kуић”. SEECult. 15. 1. 2023. 
  2. ^ „Преминула књижевница Гордана Куић”. SEECult. 15. 1. 2023. Приступљено 15. 1. 2023. 
  3. ^ Српско књижевно друштво/Гордана Куић
  4. ^ „Gordana Kuić: Moj maturski rad pregledao je Ivo Andrić”. Blic.rs. 
  5. ^ „Слободна далмација/ Времеплов”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 26. 01. 2014. 
  6. ^ Новости/Интервју,Са друге стране ноћи
  7. ^ „Вива магазин/Екранизација Мирис кише на Балкану”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 26. 01. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гордана_Куић&oldid=27644185”