Данис Тановић

Данис Тановић
Данис Тановић
Датум рођења	20. фебруар 1969.
Место рођења	Зеница, СФРЈ

Данис Тановић (Зеница, 20. фебруар 1969) босанскохерцеговачки је режисер, сценариста и универзитетски професор. За филм „Ничија земља” добио је 2002. године награду Оскар, америчке академије за најбољи страни филм.^[1]

Политички ангажман[уреди | уреди извор]

Данис Тановић је оснивач Наше странке што објашњава да би спријечио ширење национализма и корупције. Његово виђење унутрашњег уређења БиХ, огледа се у томе да се укину ентитети, уведе прогресивно опорезивање те обавезно гласање за све пунољетне грађане.^[2]

У августу 2021. изјавио је да Србији треба неко ће да се као Вили Брант извини за почињене злочине.^[3]

Он сматра да ће се односи Србије и Бих почети мењати на боље Кад Србија престане да србује и кад се узвиси на ниво људскости и кад престане да се односи према свијету да су, боже драги, против њих, а да су они јадни и невини.^[3]

За узрок чињенице да већина Срба више не живи у родном Сарајеву, Тановић види политику који су водили Радован Караџић и Ратко Младић.^[3]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Режија[уреди | уреди извор]

Чудо у Босни (1995)
Aube, L' (1996)
Буђење (1999)
Ничија земља (2001)
11. септембар (2002)
Пакао, француски филм, оригинални пројекат Кшиштофа Кјешловског (2005)
Triage (2009)
Cirkus Columbia (2010)
Епизода у животу берача жељеза (2013)
Тигрови (2014)
Смрт у Сарајеву (2016)
The Postcard Killings (2020)
Десет у пола (2021)
Котлина (серија) (2022)
Фруст (2023)
Након љета (2024)

Сценарио[уреди | уреди извор]

Критике[уреди | уреди извор]

Филм	Rotten Tomatoes	Metacritic
Ничија земља	93%	84
11. септембар	78%	61
Пакао	67%	Н/Д
Triage	Н/Д	Н/Д
Cirkus Columbia	80%	57
Тигрови	Н/Д	Н/Д
Eпизода у животу берача жељеза	93%	Н/Д
Просјек	82,2%	69

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Film "Ničija zemlja" dobio Oskara”. Historija. Приступљено 25. 1. 2019.
^ „Tanović upozorio na raspirivanja nacionalizma u BH”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-08-22.
^ ^а ^б ^в „Danis Tanović: Vama treba Vili Brant, ne čak zbog nas, nego prvo zbog vas - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-08-22.
^ „Na današnji dan prije 15 godina Tanović dobio Oscara”. N1. Приступљено 25. 1. 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Danis Tanovic на сајту IMDb (језик: енглески)

Овај чланак везан за филмску уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „Film "Ničija zemlja" dobio Oskara”. Historija. Приступљено 25. 1. 2019.

[2] „Tanović upozorio na raspirivanja nacionalizma u BH”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-08-22.

[danas-3] а ^б ^в „Danis Tanović: Vama treba Vili Brant, ne čak zbog nas, nego prvo zbog vas - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-08-22.

[4] „Na današnji dan prije 15 godina Tanović dobio Oscara”. N1. Приступљено 25. 1. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Оскар за најбољи међународни филм
1947—1955. (Почасни)	1947: Чистачи ципела — Виторио де Сика 1948: Господин Венсан — Морис Клош 1949: Крадљивци бицикла — Виторио де Сика 1950: Зидови Малапаге — Рене Клеман 1951: Рашомон — Акира Куросава 1952: Забрањене игре — Рене Клеман 1953: није додељена 1954: Врата пакла — Теиносуке Кинугаса 1955: Мијамото Мусаши — Хироши Инагаки
1956—1975.	1956: Улица — Федерико Фелини 1957: Кабиријине ноћи — Федерико Фелини 1958: Мој ујак — Жак Тати 1959: Црни Орфеј — Марсел Ками 1960: Девичански извор — Ингмар Бергман 1961: Кроз тамно огледало — Ингмар Бергман 1962: Недеље у граду Аврају — Серж Бургињон 1963: 8 ¹⁄₂ — Федерико Фелини 1964: Јуче, данас, сутра — Виторио де Сика 1965: Трговина на корзу — Јан Кадар и Елмар Клос 1966: Један човек и једна жена — Клод Лелуш 1967: Строго контролисани возови — Јиржи Менцел 1968: Рат и мир — Сергеј Бондарчук 1969: Z — Коста-Гаврас 1970: Истрага над беспрекорним грађанином — Елио Петри 1971: Врт Финци-Континијевих — Виторио де Сика 1972: Дискретни шарм буржоазије — Луис Буњуел 1973: Америчка ноћ — Франсоа Трифо 1974: Амаркорд — Федерико Фелини 1975: Дерсу Узала — Акира Куросава
1976—2000.	1976: Црно-бело у колору — Жан-Жак Ано 1977: Мадам Роза — Моше Мизрахи 1978: Припремите марамице — Бертран Блије 1979: Лимени добош — Фолкер Шлендорф 1980: Москва сузама не верује — Владимир Мењшов 1981: Мефисто — Иштван Сабо 1982: Почети изнова — Хосе Луис Гарси 1983: Фани и Александар — Ингмар Бергман 1984: Опасни потези — Ришар Дембо 1985: Званична верзија — Луис Пуензо 1986: Напад — Фонс Радемакерс 1987: Бабетина гозба — Габријел Аксел 1988: Пеле освајач — Биле Аугуст 1989: Биоскоп Парадизо — Ђузепе Торнаторе 1990: Пут наде — Ксавијер Колер 1991: Медитеранео — Габријеле Салваторес 1992: Индокина — Режис Варњије 1993: Златно доба — Фернандо Труеба 1994: Варљиво сунце — Никита Михалков 1995: Антонијина линија — Марлен Горис 1996: Коља — Јан Сверак 1997: Карактер — Мике ван Дим 1998: Живот је леп — Роберто Бенињи 1999: Све о мојој мајци — Педро Алмодовар 2000: Притајени тигар, скривени змај — Анг Ли
2001—данас	2001: Ничија земља — Данис Тановић 2002: Нигде у Африци — Каролине Линк 2003: Инвазија варвара — Дени Аркан 2004: Унутрашње море — Алехандро Аменабар 2005: Цоци — Гејвин Худ 2006: Животи других — Флоријан Донерсмарк 2007: Фалсификатори — Штефан Рузовицки 2008: Одласци — Јоџиро Такита 2009: Тајна у њиховим очима — Хуан Хосе Кампанеља 2010: У бољем свету — Сузан Бир 2011: Развод Надера и Симин — Асгар Фархади 2012: Љубав — Михаел Ханеке 2013: Велика лепота — Паоло Сорентино 2014: Ида — Павел Павликовски 2015: Шаулов син — Ласло Немеш 2016: Трговачки путник — Асгар Фархади 2017: Фантастична жена — Себастијан Лелио 2018: Рома — Алфонсо Куарон 2019: Паразит — Бонг Џун-Хо 2020: Још једна тура — Томас Винтерберг 2021: Повези ме — Рјусуке Хамагучи 2022: На западу ништа ново — Едвард Бергер 2023: Зона интереса — Џонатан Глејзер

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF
Државне	Норвешка Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка Кореја Хрватска Холандија Пољска
Академске	CiNii
Људи	Deutsche Biographie
Остале	IdRef