Душан Нонин

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Нонин
Лични подаци
Датум рођења1924.
Место рођењаБечеј,
Датум смрти2001.

Душан Нонин ( Бачко Петрово Село, 19242001) био је српски сликар-конзерватор.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Студије академије примењених уметности у Београду је дипломирао 1954. године где је и показао своје интерсовање за заштиту споменика културе, радећи на конзервацији фресака у цркви Свете Софије у Охриду. Дуго година је радио у војвођанском покрајинском заводу за заштиту споменика културе Војводине, једно време је радио и на месту директора а потом и у Републичком заводу за заштиту споменика културе Црне Горе. Познат је и као кописта и сликар, учествовао је у низу колективних и самосталних изложби, добитник је Октобарске награде Новог Сада, Августовске награде Плужина и као златних форми УПИДИВ-а.

Радио је на чишћењу, рестаурацији и конзервацији фресака, зидних слика и иконостаса по целој Војводини, али и у бројним споменицима култутуре бивше СФР Југославије, учествовао је у премештању живописа манастира Добричћева код Билећа, што се сматра првим таквим случајем.

Такође је радио на једном од највећих подухвата код нас - скидање и премештање живописа манастира Пиве у Црној Гори на нову локацију удаљену три километра, јер се на старом месту појавило језеро приликом градње хидроелектране. Опсежни радови су трајали 13 година.

На рестаурацији и конзервацији античког средњовековног живописа био је ангажован више од четрдесет година, настојећи да врати лепоту фрескама и иконама старих богомоља.

Душан Нонин је умро 2001. године у Новом Саду.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dušan Nonin”. Aukcijska kuća Srbinovski. Приступљено 18. 1. 2019.