Егејско море (тема)

С Википедије, слободне енциклопедије
Егејско море
средина 9. века—1204.

Егејско море око 900. године
РегијаЕгејско море
Земља Грчка  Турска
Догађаји
Владавина
 • Обликтема
Историја 
• Успостављено
средина 9. века
• Укинуто
1204.

Егејско море (грчки: θεμα του Αιγαιου Πελαγους) је била византијска тема у северном делу Егејског мора основана средином 9. века. Једна је од три "поморске теме" (грчки: θεματα ναυτικα) Византијског царства. Углавном је служила за обезбеђивање византијског бродовља и морнарице.

Историја[уреди | уреди извор]

Егејска острва су у касној антици била окупљена у посебну целину. Термин Αιγαιου Πελαγους се по први пут појављује почетком 8. века на пелатима неколико комеркиарија (цариника). Један печат, који је датиран у 721/2. годину, се односи на службено лице задужено за сва грчка острва. Овај печат могуће указује на продужетак постојања старе римске покрајине која је обухватала острва северног и западног Егејског мора[1]. Егејска острва су у 7. и 8. веку била у саставу тема Карависијанаца и Кивиреоте[2]. Крајем 8. века појављују се команде друнгарија Егејског мора (који очигледно контролише северни део мора) и друнгарија "дванаест острва" или "залива" (Kolpos), задужен за југ мора. Касније је друнгарије "дванаест острва" прерастао у стратега Самоса, док је друнгарије "Егејског мора" постао стратег Егејског мора која обухвата северна егејска острва као и Дарданеле и јужне обале Пропонтиде (Мраморног мора)[3][4]. Тема је створена пре 843. године јер се њен стратег помиње у Тактикону Успенског писаног 842/3. године[5]. Тема Егејско море је, као и остале теме, била издељена на турме и банде са својом војском и цивилним званичницима. У областима Дарданела и Пропонтиде, међутим, друнгарије, касније стратег Егејског мора, дели власт са стратегом Опсикије. Стратег Опсикије је вероватно задржао власт над државном управом док је стратег Егејског мора био задужен за опремање флоте и регрутацију. Слична ситуација постојала је и у теми Самос[6]. Према наводима Константина Порфирогенита (913-959), теми Егејског мора прикључени су почетком 10. века Лезбос (седиште стратега), Лемнос, Имброс, Тенедос, Хиос (касније прикључен Самосу), Споради и Киклади[7]. Податак из 911. године сведочи о постојању 2610 веслача и 400 маринаца у флоти теме Егејског мора[8]. Покрајина је опстала до краја 10. или почетка 11. века када је постепено подељена на мање теме. Киклади, Споради, Хиос и регион око Абидоса стекли су сопствене стратеге. Тема Егејског мора обухватала је само обале Пропонтиде и регион око Цариграда[9]. До краја 11. века је оно мало флоте ове теме прикључено царској морнарици под командом мега дукса[10]. Потом је, у 12. веку, тема Егејског мора спојена са Опсикијом у једну покрајину што је потврђено и уговором Partitio terrarum imperii Romaniae из 1204. године[11]. Тема је званично престала да постоји 1204. године по паду Цариграда у Четвртом крсташком рату.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 110–112
  2. ^ Kazhdan 1991, стр. 26.
  3. ^ Ahrweiler 1966, стр. 76–81
  4. ^ Kazhdan 1991, стр. 26–27
  5. ^ Oikonomides 1972, стр. 46–47
  6. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 109, 112
  7. ^ Ahrweiler (1966). стр. 76.–79, 132–133 (Note #5); Nesbitt & Oikonomides (1994). стр. 123., 139, 141.
  8. ^ Treadgold 1995, стр. 67, 76.
  9. ^ Ahrweiler 1966, стр. 132–133
  10. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 112
  11. ^ Ahrweiler 1966, стр. 79.

Извори[уреди | уреди извор]