Еде Мађар

С Википедије, слободне енциклопедије
Еде Мађар
Лични подаци
Датум рођења(1877-01-31)31. јануар 1877.
Место рођењаОрошхаза, Аустроугарска
Датум смрти5. мај 1912.(1912-05-05) (35 год.)
Место смртиСегедин, Аустроугарска

Еде Мађар (мађ. Magyar Ede; Орошхаза, 31. јануар 1877Сегедин, 5. мај 1912) био је мађарски архитекта.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Еде Мађар био је син Михаља Осадског, произвођача намештаја. Имао је 3 године када је породица променила презиме из Осадски у Мађар. Студирао је архитектуру у Будимпешти и током студија путовао у Белгију и Француску. Након завршетка студија 1901. године, започео је каријеру као архитекта у Сегедину. Својим европским искуством, младошћу, великом енергијом, одлучношћу, храброшћу и талентом, супротставио се владајућем учмалом укусу и пројектујући ремек дела која и данас доминирају архитектуром Сегедина – повезао је Сегедин са Европом.

Умро је млад извршивши самоубиство због разочарења у љубави, у 35. години живота. Иако је живео кратко, Еде Мађар један је од најзначанијих мађарских архитеката сецесије.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

С обзиром да је каријера Еде Мађара била фокусирана на Сегедин, у њему се и налазе најпознатије грађевине овог архитекте. Међу њима издваја се свакако чувена Рекова палата (1907), затим Унгар-Мајер палата (1911), Палата реформаторске цркве и Шафер палата (1904).

У Сенти је урадио пројекте за Хотел Ројал,[2] који се налази на листи непокретних културних добара од великог значаја Републике Србије и Ротман кућу. Еде Мађар пројектовао је и зграду Реформаторске цркве у Кикинди, која се налази у Доситејевој улици.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Брошура Сецесија у Суботици и Сегедину” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 06. 09. 2014. 
  2. ^ О Хотелу Ројал на сајту САНУ

Спољашње везе[уреди | уреди извор]