Елса Моранте

С Википедије, слободне енциклопедије
Елса Моранте
Лични подаци
Датум рођења(1912-08-18)18. август 1912.
Место рођењаРим, Италија
Датум смрти25. новембар 1985.(1985-11-25) (73 год.)
Место смртиРим, Италија

Елса Моранте (итал. Elsa Morante; Рим, 18. август 1912Рим, 25. новембар 1985) је била једна од највећих италијанских песникиња и књижевница.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Риму 18. августа 1912. године. Њена мајка је била јеврејка и радила као учитељица у Риму, а отац је радио као поштар.

Упркос томе што је њена породица била сиромашна Елса је успела да заврши класичну гимназију.

Због економских и породичних разлога није успела да заврши факултет; почела је да ради као учитељица у школи и да даје приватне часове италијанског, латинског и грчког језика.

Била је веома млада када је почела први пут да пише мини-романе, да се бави поезијом и озбиљном литературом.

Њене приче су увек биле објављиване иако је у то време у Италији Фашизам био на власти.

Стекла је брзо велику популарност и баш због тога Фашистички режим није могао директно да је нападне, јер би то изазвало бес Италијана.

1936. године упознала је познатог италијанског писца Алберта Моравију, а у априлу 1941. године удала се за њега.

При крају Другог cветског рата Елса и Алберто морали су побећи из Рима који је био тада под немачком окупацијом.

Елса Моранте и Алберто Моравија су се развели 1961. године, а тај догађај је посебно утицао на рад књижевнице као и на њену психу.

Елса Моранте је покушала да изврши самоубиство 1983, а умрла је 1985. због инфаркта након једне хируршке операције.

Дела[уреди | уреди извор]

Најпознатија дела Елсе Моранте[1] су:

  • Неистина и Чини (итал. Menzogna e Sortilegio),
  • Артурово острво (итал. L'isola di Arturo),
  • Андалузијски шал (итал. Lo scialle andaluso),
  • Историја (итал. La Storia),
  • Улица Анђела (итал. La via dell'Angelo),
  • Деца спашавају свет (итал. Il mondo salvato dai ragazzini)
  • Тајна игра (итал. Il gioco segreto).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Istorija italijanske književnosti”, Đulio Feroni, Podgorica, CID, 2005.