Зијо Ризванбеговић
Зијо Ризванбеговић | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Сарајево, Југославија (данас Босна и Херцеговина) |
Пребивалиште | Амстердам (1992-2001) Ријека (2001-2004)[1] Београд (2004-данас)[2] |
Образовање | Друга гимназија, Сарајево Економски факултет Универзитета у Сарајеву |
Занимање | певач, текстописац |
Породица | |
Супружници | Марта Келер |
Деца | 1 |
Музички рад | |
Активни период | 1982−данас |
Жанр | поп, рок |
Издавачке куће | Suzy, Дискотон, Југотон, Кроација рекордс, Сити рекордс |
Зијо Ризванбеговић (познат као Зијо Валентино) је југословенски и босанскохерцеговачки певач. Од 2001. године је фронтмен групе Валентино.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Сарајеву. Завршио је Другу гимназију и 3 године економског факултета у Сарајеву[3].
Каријера
[уреди | уреди извор]Године 1982. формира групу Валентино у Сарајеву. Музичаре је прикупљао постепено, док је за певачем трагао годину дана, да би се након огласа у листу „Ослобођење” групи прикључио певач Суад Јакирлић Јака[4]. Јесени 1983. године објављују свој деби албум „No.1”, са хит синглом „Волим те још”, где женски вокал пева Амила Сулејмановић. Поред ње на албуму су гостовали Горан Бреговић, Милић Вукашиновић, затим фронтмен групе "Гино Банана" Срђан Јевђевић, као и Младен Павичић Пава, који ће касније остварити велики успех са групом Плави оркестар.
Прве наступе имали су као предгрупа Бијелом дугмету на концертима у Босни. У Београду су се први пут представили априла 1984. године као гости наступили у Дому синдиката на Бајагином концерту поводом објављивања његовог дебија "Позитивна географија".
Власник је бројних хитова попут „Ока твоја два”, „Потонуле лађе”, „Када сам први пут видио тебе”, „Кад ме више не буде”, "Волим те још" и др[5].
Приватан живот
[уреди | уреди извор]Његова невенчана супруга је глумица Марта Келер[5], позната по улози у филму Вирџина. Имају сина[6].
2 пута је учествовао у квизу "Руски рулет" на ТВ Пинк (2004.[7] и 2007.[8]). Поред тога учествовао је у емисијама "Ја волим Србију"[9] и "На вечери код",[10] које су рађене у продукцији РТС-а.
Активно говори енглески и холандски језик[3].
Дискографија
[уреди | уреди извор]Са групом Валентино
[уреди | уреди извор]- No.1 (1983, Suzy Загреб)
- No.2 (1985, Дискотон Сарајево)
- No.3 (1987, Дискотон)
- No.4 (1988, Југотон Загреб)
- No.5 Понекад ноћу док град спава (1989, Југотон)
- No.6 Све су се моје цуре удале (2001, Croatia Records)
- No.7 (2006)
Фестивали
[уреди | уреди извор]- Одлазим, 2001
- Мирише ми, мирише, 2003[11]
- Скини ми се, бона, 2006
CMC festival
[уреди | уреди извор]- Нећу кући, 2023[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Interview dan za riječki dnevnik "Novi List"”. Нови лист. Ријека. 2001-07-13. Архивирано из оригинала 2002-01-12. г.
- ^ „Valentino - Zijo razveselio tinejdžere!”. 30. 11. 2004. Архивирано из оригинала 2005-02-04. г.
- ^ а б „Зијо Ризванбеговић-Валентино” (PDF).
- ^ Tekstomanija. „Valentino - Biografija”. Tekstomanija. Приступљено 2022-05-23.
- ^ а б „Zijo Rizvanbegović - Žiri - Nikad nije kasno”. Grand Online (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-24.
- ^ „Zijo Valentino pričao o ljubavi sa našom GLUMICOM, pa priznao: Čoli sam SKRATIO pola života”. Objektiv (на језику: српски). 2021-05-21. Приступљено 2022-05-24.
- ^ Ruski rulet (Milan Kalinić) - Jadranka, Zijo, Bojan, Jelena, Dušica (19.12.2004) (на језику: српски), Приступљено 2023-10-10
- ^ Ruski rulet (Dragan Marinković Maca) - Katarina, Ana, Rade, Zijo, Đoša (5.6.2007) (на језику: српски), Приступљено 2023-10-10
- ^ „RTS :: RTS 1 :: Ja volim Srbiju”. rts.rs. Приступљено 2023-10-10.
- ^ „RTS :: RTS Svet :: Na večeri kod: Zija Valentina”. rts.rs. Приступљено 2023-10-10.
- ^ „Valentino - Poput virusa gripa idemo za publik”. 10. 07. 2003. Архивирано из оригинала 2005-02-08. г.
- ^ Volarić, Vida (2023-05-11). „Legendarna grupa Valentino ima novi hit "Neću kući"”. Croatia Records (на језику: хрватски). Приступљено 2024-02-02.