Златна папрат
| Златна папрат | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | |
| Биномно име | |
| Asplenium ceterach | |
| Синоними | |
Златна папрат је вишегодишња зељаста биљка из фамилије Aspleniaceae. Величине је до 20 cm, честа на сувим стаништима са кречњачком, серпентинском и силикатном подлогом[1]. Обично расте на стенама или у пукотинама стена (хазмофита). Распрострањена је у скоро целој Европи, на Кавказу, средњој Азији до Хималаја. Биљка се користила у биљној медицини као антитусик и диуретик[2]. Латински назив подрода (ceterach) потиче од назива арапских лекара за ову папрат, коју су користили за лечење слезине[1].
Опис[уреди | уреди извор]
Златна папрат је мала ксерофилна биљка са кратким ризомом. Листови (фрондови) су бусенасто сакупљени у розету, просто перасто усечени, дуги до 15 или 20 cm. Лисна дршка (рахис) прекривена је љуспама, као и листови са доње стране. Ове љуспе временом добијају златно-мрку боју, одакле потиче и име биљке. Соруси су издужени до линеарни, у почетку потпуно покривени љуспама[1].
Отпорност на исушивање[уреди | уреди извор]
Златна папрат је позната по својој отпорности на исушивање. Биљка може после потпуног исушивања да оживи по заливању (слично наталијиној и српској рамонди). Златна папрат дугује ову отпорност на сушу присуству фенолних компоненти (попут хлорогене и кофеинске киселине) у високим концентрацијама у листовима. Такође, велики је значај и ензима попут пероксидаза и полифенол оксидаза[3].
Филогенија врсте[4][уреди | уреди извор]
Златна папрат је настала полиплоидијом од сродне врсте A. javorkeanum. Тако је златна папрат тетраплоид (2n = 144). Репродуктивне баријере у оквиру подрода Ceterach су слабе, тако да златна папрат хибридизује са сродним врстама дајући врсте–потомке: са A. aureum даје октоплоидну врсту A. octoploideum, док са A. dalhousiae даје хексаплоидну A. punjabense.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Вукићевић, Е. 1970. Род Ceterach. У: Јосифовић М. (ур.) Флора СР Србије I. Београд: САНУ. pp. 98.
- ^ Plants for the future, Asplenium ceterach. Pristupljeno 12.11.2014.
- ^ Zivkovic, Suzana; Popovic, M.; Dragisic-Maksimovic, Jelena; Momcilovic, Ivana; Grubisic, D. (2010). „Dehydration-related changes of peroxidase and polyphenol oxidase activity in fronds of the resurrection fern Asplenium ceterach L”. Archives of Biological Sciences. 62 (4): 1071—1081. doi:10.2298/ABS1004071Z.
- ^ Van Den Heede, C. J.; Viane, R. L. L.; Chase, M. W. (2003). „Phylogenetic analysis of Asplenium subgenus Ceterach (Pteridophyta: Aspleniaceae) based on plastid and nuclear ribosomal ITS DNA sequences”. American Journal of Botany. 90 (3): 481—495. PMID 21659141. doi:10.3732/ajb.90.3.481.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- Мапа ареала златне папрати
- Asplenium ceterach Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2014) BIOloška RAznovrsnost Srbije, Konzorcijum organizacija civilnog sektora za kartiranje i monitoring biološke raznovrsnosti Srbije i Istraživačka stanica Petnica. Pristupljeno 12.11.2014.
