Ишикава дијаграм
Ишикава дијаграм (дијаграм рибље кости, узрочно-последични дијаграми или Фишикава) су узрочни дијаграми које је креирао Каору Ишикава и који показују потенцијалне узроке одређеног догађаја. [1]Уобичајена употреба Ишикава дијаграма је дизајн производа и спречавање недостатака у квалитету како би се идентификовали потенцијални фактори који изазивају укупан ефекат. Сваки узрок или разлог несавршености извор је варијација. Узроци се обично групишу у главне категорије да би се идентификовали и класификовали ови извори варијација.
Преглед[уреди | уреди извор]
Дефект је приказан као глава рибе, окренута надесно, а узроци се шире лево као рибље кости; ребра се гране од кичме због главних узрока, а подгране за основне узроке се шире у онолико нивоа колико је потребно.[2]
Ишикава дијаграме је популаризовао 1960-их Каору Ишикава[3], који је био пионир процеса управљања квалитетом у бродоградилиштима Кавасаки, и у том процесу постао један од оснивача модерног менаџмента.
Основни концепт први пут је коришћен 1920-их година и сматра се једним од седам основних алата контроле квалитета. [4] Познат је као дијаграм рибље кости због свог облика, сличног бочном приказу скелета рибе.
Mazda Motors је искористио Ишикава дијаграм у развоју спортског аутомобила Miata (MX5).[5]
Предности[уреди | уреди извор]
- Изузетно визуелни алат за мозгање који може покренути даље примере основних узрока
- Брзо идентификујте да ли је основни узрок пронађен више пута у истом или различитим узрочним стаблима
- Омогућава истовремено сагледавање свих узрока
- Добра визуализација за представљање проблема интересним странама
Мане[уреди | уреди извор]
- Сложени недостаци могу довести до многих узрока који могу постати визуелни неред
- Није лако идентификовати међуодносе између узрока[6]
Основни узроци[уреди | уреди извор]
Анализа основног узрока има за циљ да открије кључне везе између различитих променљивих, а могући узроци пружају додатни увид у понашање процеса.
Узроци настају анализом, често кроз сесије мозга, и груписани су у категорије на главним гранама рибље кости. Да би се помогло у структурисању приступа, категорије се често бирају из једног од уобичајених модела приказаних у наставку, али у одређеном случају могу се појавити као нешто јединствено за примену.
Сваки потенцијални узрок се прати да би се пронашао основни узрок, често користећи технику 5 Зашто.
Типичне категорије укључују:
5 М модел:[уреди | уреди извор]
- Човек/ снага ума (енг. Man/ mind power), физички рад или рад знања, укључује: каизен, сугестије
- Машина (опрема, технологија)
- Материјал (укључује сировине, потрошни материјал и информације)
- Метода (процес)
- Мерење (инспекција, околина)
8 П:[уреди | уреди извор]
- Производ (или услуга)
- Цена (енг. Price)
- Место (енг. Place)
- Промоција
- Људи (енг. People)
- Процес
- Материјални докази (енг. Physical evidence)
- Перформанс
4 С[уреди | уреди извор]
- Окружење (енг. Surroundings)
- Добављачи (енг. Suppliers)
- Систем
- Вештина (енг. Skill)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ishikawa, Kaoru (1989), What is Quality Control?, Springer Netherlands, стр. 1—96, ISBN 978-94-011-7690-3, Приступљено 2020-12-30
- ^ „Водич за контролу квалитета”.
- ^ Hankins, Judy (јануар 2007). „30 YEARS AND COUNTING”. Journal of Infusion Nursing. 30 (1): 13—14. ISSN 1533-1458. doi:10.1097/00129804-200701000-00002.
- ^ „7 основних алата квалитета”.
- ^ Frey, Daniel D.; Fukuda, Shuichi; Rock, Georg, ур. (2011). „Improving Complex Systems Today”. Advanced Concurrent Engineering. ISSN 1865-5440. doi:10.1007/978-0-85729-799-0.
- ^ „Рибљи дијаграм”.