Капернаум (филм)
| Капернаум | |
|---|---|
.jpg) Филмски постер | |
| Žanr | драма |
| Režija | Надин Либаки |
| Scenario | Надин Либаки |
| Godina | 2018. |
| Trajanje | 126 минута |
| Zemlja |  Либан |
| Jezik | либански |
| Budžet | 4 милиона долара[1] |
| Zarada | 68,6 милиона долара |
| Veb-sajt | sonyclassics |
| IMDb veza | |
Капернаум (Capharnaüm) је либански филм Надина Лабакија из 2018. године.
Филм је први пут приказан на Канском фестивалу 2018. и био је номинован у конкуренцији Златне Палме, а освојио је Судијску награду. Филм је добио петнаестоминутну овацију на својој премијери,а Сони Студиос је купио северноамеричка и јужноамеричка права за издавање филма, док је Вајлд Банч добио права за светску сцену. Филм је глобално изашао 20. септембра 2018.[2]
Радња[уреди | уреди извор]
Kапернаум прича причу о Заину (Заин ал Рафи), либанонском дечаку који тужи родитеље због „злочина” давања живота.[3] Филм прати Заина док путује од безобразног детета на улици до отврдлог 12-годишњег „одраслог” човека који бежи од својих непажљивих родитеља. Преживљавајући на улицама, среће етиопску радницу мигранкињу Рахилу, која му пружа уточиште и храну, а Заин се заузврат брине за њеног сина Јонаса. Заин касније одлази у затвор због почињења насилног злочина и коначно тражи правду у судници.[4]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога | Опис улоге |
|---|---|---|
| Заин ал Рафи | Заин | дечак са улица Бејрута |
| Јорданос Шифера | Рахил | Етиопска мигранткиња |
| Болуватифи Тресуре Банкол | Јонас | Рахилин син |
| Кавтар Ал Хадад | Суад | Заинова мајка |
| Фади Камел Јусуф | Селим | Заинов отац |
| Нур ел Хусеини | Асад | Власник локалног маркета и Саџарин муж |
| Ала Чучиех | Аспро | / |
| Кедра Изам | Сахар | Заинова сестра |
| Надин Лабаки | Надин | Заинов адвокат |
| Јосеф Џимбазијан | Хароут | Радник у забавном парку |
| Фарах Хасно | Мајсуно | Млада сиријска мигранткиња |
Продукција[уреди | уреди извор]
Сценариста Надин Лабаки описала је концепцију филма овако:
„На крају дана, деца заиста плаћају веома високу цену за наше сукобе, наше ратове, наше системе и наше глупе одлуке и владе. Осетила сам потребу да разговарам о проблему и размишљала сам, ако та деца могу разговарати или се изражавати, шта би рекли?”[5][6]
Филм је продуциран на буџету од четири милиона долара. Продуцент Кхалед Моузанар узео је хипотеку на своју кућу како би прикупио буџет.[7]
Заин Ал Рафи, сиријски избеглица, који је живео у сиромашним насељима Бејрута од 2012. године, имао је 12 година током производње.[8]Лик Ал Рафи је назван по њему. Многи од осталих глумаца били су почетници, што је Лабаки описао као неопходно јер је желео „праву борбу на том великом екрану“. Ал Рафи је допринео обликовању дијалога филма, ослањајући се на своја искуства као избеглице која живи у сиромаштву.[9]
Критике[уреди | уреди извор]
Kапернаум има оцену одобравања од 90% на основу рецензија 164 критичара на Ротен Томатос са просечном оценом од 7.89 / 10. Консензус критичара веб странице гласи: „Капернаум тешко погађа, али гледаоце награђује паметном, саосећајном и на крају узбудљивом сликом живота у равнотежи”[10] .Филм на Метакритик-у има просек оцене од 75 од 100 на критике 33 критичара, што указује на „опште повољне критике”. Филм је такође добио позитивне критике од публике, имајући 91% оцену одобравања од Ротен Томатос и оцену 4,5 / 5 звездица на Алоцине-у на основу више од 1405 критика.[11]
Многе критике су биле врло позитивне.А.О. Скот из Њујорк тајмса сврстао га је у девети највећи филм 2018. године, пишући следеће "натурализам сусреће мелодраму у овој мучној, ужурбаној причи о изгубљеним дечачким авантурама у сламовима и шаторима Бејрута. Либаки одбија да изгуби из вида бујност, мршавост и хумор који људи држе чак и у тренуцима највећег очаја".[12]
Неке су критике биле више мешовите. Писање за А.В. Цлуб, А.А. Довд је филм назвао „хрпом туге која збуњује нонстоп потешкоће за драму, молећи нас за сузе сваког тренутка”. Критичар ИндиеВире-а Давид Ехрлик такође је написао мешовиту критику, називајући је „задивљујућим делом социјализма који је разблажен (и на крају поражен) низом тешких погрешних израчуна”.[13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Capernaum”. Бокс офис.
- ^ „Capernaum”. Сони Студиос.
- ^ „Capernaum”. ИМДБ. Приступљено 3. 3. 2020.
- ^ Bradshaw, Peter (20. 2. 2019). „Capernaum review – little boy lost in an unjust world”. The Guardian. Приступљено 15. 10. 2020.
- ^ „Capernaum”. Лос Анђелес Тајмс.
- ^ „Capernaum”. Вреп.
- ^ „Capernaum”. Бизнис њус.
- ^ „Заин Ал Рафи”. ББС Њус.
- ^ „Заин Ал Рафи”. При.
- ^ „Capernaum”. Ротен Томатос.
- ^ „Capernaum”. Метакритик.
- ^ „Kritika”. ББФЦ.
- ^ „Capernaum”. Вултур.