Лаутока

Координате: 17° 37′ 27″ Ј; 177° 27′ 10″ И / 17.62417° Ј; 177.45278° И / -17.62417; 177.45278
С Википедије, слободне енциклопедије
Лаутока
Lautoka
Пословна четврт Лаутоке
Административни подаци
Држава Фиџи
ДивизијаЗападна дивизија
Основан1789.
Становништво
Становништво
 — 2007.52.220
 — густина3.263,75 ст./km2
Агломерација (2007.)80.000
Географске карактеристике
Координате17° 37′ 27″ Ј; 177° 27′ 10″ И / 17.62417° Ј; 177.45278° И / -17.62417; 177.45278
Временска зонаUTC+1
Површина16 km2
Лаутока на карти Фиџија
Лаутока
Лаутока
Лаутока на карти Фиџија
Мапа Фиџија са положајем Лаутоке

Лаутока (енгл. Lautoka) је други по величини град Фиџија и други највећи град у јужном делу Пацифика. Налази се на западној обали острва Вити Леву и 24 km северно од конурбације Нади. Након главног града Суве, Лаутока је друга најважнија лука на Фиџију. Будући да се град налази у срцу брзорастуће регије на подручју шећерне трске, познат је и као Шећерни град.[1] Град заузима површину од 16 km² и у њему живи 52.220 становника, према подацима из 2007.

Историја[уреди | уреди извор]

Град је добио име од две фиџијске речи "Лау'тока" које у преводу значе "погодак копљем". Према усменом предању, име је настало након двобоја двојице локалних моћника. Када је један од њих забио копље свом противнику, викнуо је "Лау-тока!". Европљани су град открили 7. маја 1789. Тада је поморски капетан Вилијам Блај уочио и грубо уцртао обалу Лаутоке након чега је започело његово епско путовање на Тимору а касније је на броду избила побуна позната као побуна на броду Баунти када је пар морнара оданих капетану Блају избачено са брода и остављени да путују у спасилачком чамцу.

Политика[уреди | уреди извор]

Лаутока је регистрована као насеље 1929. године док је 25. фебруара 1977. проглашена градом. Лаутоком управља 16-очлано градско веће чији чланови између себе бирају градоначелника. Град тренутно нема градоначелника али га је Влада Фиџија именовала као и у свим урбаним центрима након војног удара 2006. године. Лаутока је индустријско седиште и једини град у фиџијској Западној дивизији где преко 50% људи чини домаће становништво.

Економија[уреди | уреди извор]

Лаутока је позната као Шећерни град будући да се на њеном подручју узгаја шећерна трска. Највећа градска фирма која се бави том културом је "Лаутока Шугр Мил". У то време британске колонијалне владавине на острву, фабрику су изградили радници из Индије и Соломонских Острва између 1899. и 1903. године.[2] Данас фабрика запошљава 1300 радника. Од осталих привредних грана које постоје у граду ту су пивара, дестилерија, производња одеће, челичана, грађевинарство, производња боја, накита и риболов.

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Лаутока
Година
Становништво


Од 1970. године становништво Лаутоке рапидно расте па је у последњих двадесет година драстично промењена структура. Почетком 1970-их година град је према проценама имао 12.000 становника, а већина становника је била индијског порекла. Раст града је био и очекиван с' обзиром на развој производње шећера. 1986. године град је имао 39.000, а деценију касније 1996. готово 43.000 становника. Међутим, тада није било јасно како су тачно дефинисане границе урбаног подручја приликом тог пописа. Током пописа 2005. године популација је укључивала и предграђа, па је град имао око 50.000 становника а према последњим подацима из 2007. године 52.220 становника. Ако се укључе и рурална подручја, град има око 80.000 становника. Такође, повећава се раст аутохтоног становништва Фиџија које се сели на урбано подручје.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У Лаутоки је седиште студио радија "Микс ФМ Фиџи" који је једина енглеска радио станица изван престонице Суве.

Лаутока је родно место ПГА Тур голфера Вијаија Синга који је уврштен у голферску Кућу славних.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Starnes, Dean; Luckham, Nana (2009). Fiji. Lonely Planet. стр. 93. ISBN 9781741047936. Приступљено 24. 4. 2014. „Lautoka’s recent history is entwined with the fortunes of sugar and it is the cane on which Lautoka depends that gives rise to its other name, Sugar City. 
  2. ^ Stanley, David (2004). South Pacific. David Stanley. стр. 737. ISBN 9781566914116. Приступљено 24. 4. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Starnes, Dean; Luckham, Nana (2009). Fiji. Lonely Planet. стр. 93. ISBN 9781741047936. Приступљено 24. 4. 2014. „Lautoka’s recent history is entwined with the fortunes of sugar and it is the cane on which Lautoka depends that gives rise to its other name, Sugar City. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]