Пређи на садржај

Левонд

С Википедије, слободне енциклопедије

Левонд (јерменски: Ղևոնդ, Гхевонд или Гевонд) или Леонтиус[1] је био јерменски свештеник и историчар с краја 8. века.

О његовом животу се зна врло мало, осим да је био очевидац догађаја које описује после 774. године.[1] Његово историјско дело наручио је Сапух, син Смбата VII Багратунијa, владајућег кнеза Јерменије у периоду 761–775, и обухвата године од 632 до 789.[1] Незаобилазан је извор за рану историју арапске владавине Јерменијом; заиста је за 662–770 година његово сведочење једино сведочанство о белешкама.[2] Такође садржи важне информације о арапско-византијским ратовима у том периоду.[1] Дело укључује писмо које је византијски цар Лав III Исавријац (в. 717–741) наводно послао омејадском калифу Омару II (в. 717–720) и садржи одбрану хришћанске вере, али ова верзија је каснији јерменски састав.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ODB, "Łewond" (R. Thomson), p. 1220.
  2. ^ Canard & Cahen 1960, стр. 635.

Литература

[уреди | уреди извор]

Даље читање

[уреди | уреди извор]