Леонид Пилиповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Леонид Пилиповић
Пуно имеЛеонид Пилиповић
Датум рођења(1969-06-26)26. јун 1969. (54 год.)
Место рођењаСуботица, Србија, СФРЈ

Леонид „Лео“ Пилиповић (Суботица, 26. јун 1969) је српски стрип цртач и музичар.[1] Најпознатији је по стриповима за француске издаваче по сценаријима Жана-Пјера Пекоа и Силвана Кордурија, као и свирању гитаре и тамбура у рок-саставима „Џукеле“ и „Гоблини“, те изворном саставу „Искон“.

Псеудоним из 1990-их му је „Лео фон Панкерштајн“ („Léo fon Punkerstein“), а у Француској се потписује као Léo Pilipovic. Живи у Суботици.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Средњу школу за дизајн завршио у Новом Саду 1988. Дипломирао је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду (одсек графике књиге у класи проф. Богдана Кршића).

Стрипове је у младости објављивао у фанзинима (Плес..., Трт, Метеор, Шуљев забавник), затим у омладинској штампи (Младост, 1989), и у стрипским часописима СФРЈ и СРЈ: Патак, Трон и Патагонија. Учествовао је 1994. на антиратном пројекту „Signed by War“, у Холандији.

Радио је омоте за музичке албуме попут Зашто да не, састава „Електрични оргазам“, као и за саставе „Џукеле“, „Гоблини“, „Партибрејкерс“, „Искон“.. Напоредо са ликовним радом, као гитариста је био активни део рокенрол сцене у Србији, свирајући у саставима „Џукеле“ и „Гоблини“.

Касних деведесетих је имао сопствени студио за тетовирање у Суботици.

Зрела фаза[уреди | уреди извор]

Са Дарком Ковачевићем („Kowalsky“) радио је годинама хумористички стрипски каиш „What's New In Da Zoo?“ за суботички магазин Флеш.

Свирао је у изворном саставу Искон, а 2001. учествовао је и на музичком пројекту „Песме изнад Истока и Запада“, на песми Партибрејкерса.

За француске издаваче је почео да ради средином 2000-их, посредством менаџера Чабе Копецког. Од тада ради на великим серијалима, укључујући и Пекоове серијале „Тајна историја“ и „Велика игра“, који су преведени на више језика.

Са обнављањем рада састава „Гоблини“ 2010, поново је постао активан и као гитариста.[2]

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • „Стрип, илустрација + фрустрација“, Галерија Дома омладине Београда, април 1994.

Изабрана стрипографија[уреди | уреди извор]

4. Les Clés de Saint Pierre, „Delcourt“, Француска, 2006.
5. 1666, —||—, 2006.
  • „Le Grand jeu“, сценарио Жан-Пјер Пеко (Jean-Pierre Pécau)
  1. Ultima Thulé, „Delcourt“, Француска, 2007.
  2. Les dieux noirs, —||—, 2008.
  3. La Terre creuse, —||—, 2009.
  4. Indochine, —||—, 2010.
  5. Le Roi drago, —||—, 2011.
  • „Elle et lui“, цртеж и сценарио: Mickay, колор: Пилиповић
  1. Le silence de lui, „Hugo et Cie“, Француска, 2008.
  1. La Promesse des flammes, Soleil Productions, 2010.
  2. Les Germes du mal, —||—, 2011.
  • „Бескрвни“, сценарио: Марко Стојановић, Пилиповић је један од цртача
  1. Мртва стража, „Систем Комикс“, Београд, 2011.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Леонид у свету стрип уметности”. Политика. Приступљено 25. 7. 2019. 
  2. ^ „"ГОБЛИНИ" СЕ ОПОРАВЉАЈУ ПОСЛЕ САОБРАЋАЈКЕ: Ален и Лео су добро, свирке у децембру”. Вечерње новости. Приступљено 15. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леонид_Пилиповић&oldid=27500537”