Личне заменице

Језици у Европи у погледу заменица

  обавезне личне заменице

  у некадашњим језицима заменице нису биле обавезне

Личне заменице су подгрупа заменица која постоји у свим природним језицима.

Личне заменице означавају лица (прво, друго и треће). Оне су једини начин означавања првог и другог лица, а у трећем лицу замењују именице.

Употреба

По начину употребе заменица језици се могу поделити у две групе:

• неки језици омогућавају изостављање заменица у служби субјекта (нпр. српски: ја спавам или спавам); ти се језици у енглеском називају pro-drop (pronoun dropping, „изостављање заменица“);
• други језици не омогућавају изостављање заменица (нпр. енглески: не може се изоставити I у I am sleeping).

Тек мали број језика у свету не омогућава изостављање заменица, али је занимљиво да их у Европи има доста: сви германски језици и француски.

У српском језичком стандарду

Категорију лица имају личне и присвојне заменице, те глаголи, док се она више не лучи у показним заменицама. Категорија лица може се јавити у једнини и множини.

Битна особина заменица је појављивање скраћених (енклитичких) облика у многим падежима, при чему скраћени облици долазе на друго место у реченици по правилном редоследу речи.

Облици

ј е д н и н а	Н	ја	ти	он	она	оно
	Г	мене, ме	тебе, те	њега, га	ње, је	њега, га
	Д	мени, ми	теби, ти	њему, му	њој, јој	њему, му
	А	мене, ме	тебе, те	њега, га	њу, ју, је	њега, га
	В	-	ти	-	-	-
	И	мном, мноме	тобом	њим, њиме	њом, њоме	њим, њиме
	Л	мени	теби	њему	њој	њему
м н о ж и н а	Н	ми	ви	они	оне	она
	Г	нас	вас	њих, их
	Д	нама, нам	вама, вам	њима, им
	А	нас	вас	њих, их
	В	-	ви	-
	ИЛ	нама	вама	њима

Правила

Ако говоримо о ненаглашеном облику, обичан облик трећег лица једнине женског рода у акузативу једнине је ју, а не је. Облик ју се може употребљавати и ради избегавања понављања истог слога, на пример:

• Видео ју је. (Видео је је.)
• Где ју је ставио? (Где је је ставио?)

Акузатив једнине личне заменице он може гласити и њ уз предлоге кроз, над, под, пред, уз који добивају покретни самогласник а.

• кроза њ, нада њ, пода њ, преда њ, уза њ

Наглашени облици се употребљавају кад су у супротности један према другом, ради истицања или иза неких предлога:

• Окривиће тебе, а не мене.
• Верујем њему.
• Учинио је то без мене.

За разлику од неких других језика (на пример енглеског), у српском језику се заменице не морају наводити уз глаголске облике, а ако се наводе, то је ради истицања.

• био је видео, посматрасмо, ходала је, видех, трчиш, писаће (нормална употреба)
• он је био видео, ми посматрасмо, она је ходала, ја видех, ти трчиш, он/оно ће писати (истицање)

Правопис

Личне заменице се могу писати великим почетним словом ако се односе на Бога:

• У Њему је спасење.

У дописивању с појединцима, лична заменица ви се у свим својим облицима може писати великим словом.

• Молим Вас да размотрите моју молбу!

Али ако се обраћамо већем броју људи, заменица се пише малим словом:

• Јављамо вам да је семинар одложен.

Везе

• заменице

Литература

• Еугенија Барић, Мијо Лончарић, Драгица Малић, Славко Павешић, Мирко Пети, Весна Зечевић, Марија Зника: Хрватска граматика. Школска књига. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-0-40010-8. 
• Славко Павешић, Стјепко Тежак, Стјепан Бабић: Облици хрватскога књижевнога језика, У: Стјепан Бабић [ет ал.]: Историјски преглед, гласови и облици хрватскога књижевнога језика : нацрти за граматику. Хрватска академија науци и уметности. . Загреб. 1991. ISBN 978-86-407-0014-6. 
• Драгутин Рагуж: Практична хрватска граматика. Медицинска издаваштво. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-176-057-7.