Локарно
| Локарно итал. Locarno | |
|---|---|
 Поглед на Локарно и околину | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Тичино |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 15.153 |
| — густина | 781,08 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 10′ 00″ С; 8° 48′ 00″ И / 46.166664° С; 8.799998° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 200 m |
| Површина | 19,4 km2 |
  Локарно Локарно на карти Швајцарске | |
| Поштански број | 6600 |
| Веб-сајт | |
| www.locarno.ch | |
Локарно (итал. Locarno, нем. Locarno, франц. Locarno) је швајцарски град на језеру Мађоре у подножју Алпа. Налази се у кантону Тичино. Седиште је истоименог округа и туристичко средиште.[1]
Природне одлике[уреди | уреди извор]
Локарно се налази у крајње јужном делу Швајцарске, близу границе са Италијом, која се пружа 8 km јужно од града. Од главног града државе, Берна град је удаљен 290 км јуогисточно.
Рељеф: Локарно се налази на севеној обали познатог језера Мађоре, на око 200 m надморске висине. Град са севера окружују крајње јужни обронци Алпа.
Клима: Клима у Локарну је измењено умерено континентална. Ово је најтоплији и најосучанији део Швајцарске.
Воде: Локарно се налази на севеној обали познатог језера Мађоре. Град је познато туристичко одредиште на језеру.
Историја[уреди | уреди извор]
Област Локарна била је насељена још у време праисторије. Касније је област била под Старим Римом.
Од 11. до 15. века овим подручјем владају кнежеви Милана и Кома. У 15. веку град је био место сукоба овог Миланског војводства и младе Швајцарске конфедерације, да би га коначно конфедерација освојила.
Швајцарска владавина је остала до данас изузев времена Наполеона, када су италијанска подручја у оквиру Швајцарске конфедерације подведена под једну управну област, касније Кантон Тичино. После тога град се наставио развијати на свим пољима. Ово благостање града се задржало до дан-данас.
У Локарну су 1925. године склопљени Локарнски споразуми — уговори и конвенције између Немачке c једне и Уједињеног Краљевства, Француске, Белгије, Пољске и Чехословачке c друге стране. Њима се гарантују одредбе Версајског мира: границе према Немачкој, демилитаризација Рајнске области, односно јемчи се мир. Споразуме је одбацио Хитлер када је 1936. године војском запосео Рајнску област.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
2010. године Локарно је имао око 15.000 становника. Од тога приближно 33,9% су страни држављани (махом из суседне Италије).[3]
Језик: Швајцарски Италијани чине традиционално становништво града и италијански језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Белинцоне, поред италијанског језика (76,6%) чују бројни други језици, нарочито немачки (10,5%) и српски језик (3,1%).[4]
Вероисповест: Месни Италијани су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данашњи верски састав града је: римокатолици - 69,9%, протестанти - 7,4%, а потом следе атеисти (15,8%), муслимани и православци.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Локарно, виђен са брда -
Главни градски трг -
Римокатоличка Црква св. Фрање Асишког -
Замак Висконтео
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Локарно (Locarno)”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Locarno”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „LOCARNO”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Путеводитель по Локарно”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Locarno”. Приступљено 29. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
