Лоренс Колберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Лоренс Колберг
Лични подаци
Датум рођења(1927-10-25)25. октобар 1927.
Место рођењаБронксвил, САД
Датум смрти19. јануар 1987.(1987-01-19) (59 год.)
Место смртиБостон, САД
ОбразовањеУниверзитет у Чикагу, Phillips Academy

Лоренс Колберг (енгл. Lawrence Kohlberg; Бронксвил, 25. октобар 1927Бостон, 19. јануар 1987) је био амерички психолог, проглашен је 30. најеминентнијим психологом 20. века.[1]

Инспирисан структуралним приступом у испитивању моралног развоја Жана Пијажеа, створио је типолошку схему за описивање опште структуре и облика моралног суђења који могу да се дефинишу независно од специфичног садржаја појединих, моралних одлука или поступака. Ову типологију чине три различита стадијума моралног суђења, а унутар сваког стадијума могу се даље разликовати по два подстадијума.

Стадијуми моралности[уреди | уреди извор]

  • Преконвенционални стадијум (преддоговорни), на коме дете прихвата културне ознаке за добро и лоше, тумачи их помоћу њихових физичких последица (казне, награде, измена услуга) или помоћу физичке моћи особа које изричу правила и одредбе доброг и лошег.
  • Конвенционални (договорни) стадијум, може се назвати и конформистичким. Особа која се налази у овом стадијуму сматра да је само по себи вредно да оправда очекивања и правила своје породице, групе или нације (конформира се друштвеном реду, брани, оправдава и одржава га).
  • Постконвенционални или аутономни, који одликује напредак ка аутономним моралним принципима чија је ваљаност и применљивост независна како од ауторитета особа (група) које их поштују тако и од идентификације појединца са тим особама (групама).

Подстадијуми моралности[уреди | уреди извор]

  1. стадијум — Опредељивање према казни и безрезервно покоравање вишој сили.
  2. стадијум — Исправан је поступак који служи као средство за задовољење сопствених, понекад и туђих потреба.
  3. Стадијум — Тежња да се буде добар. Добро је оно понашање које се допада или помаже другимаи изазива одобравање.
  4. Стадијум — Опредељивање према ауторитету, утврђеним правилима и чување социјалног реда.
  5. Стадијум — Опредељивање према друштвеном договору, са наглашавањем правоваљаности и опште добробити.
  6. Стадијум — Одлучивање по савести и према самостално изабраним етичким принципима који имају логичку оправданост, општост и постојаност (апстрактни и етички принципи).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; Powell, John L.; Beavers, Jamie; Monte, Emmanuelle (2002). „The 100 Most Eminent Psychologists of the 20th Century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—15. S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Lawrence Kohlberg, The child as a moral philosophe, Psychology Today, 1968, vol. 2, 25—30.
  • Kohlberg, Lawrence; Charles Levine, Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics, Basel, NY