Лотар Француски

С Википедије, слободне енциклопедије
Лотар Француски
Лотар Француски
Лични подаци
Датум рођења941.
Место рођењаЛаон,
Датум смрти2. март 986.
Место смртиЛаон,
Породица
СупружникЕма од Италије
ПотомствоЛуј V Лењи, Арнулф
РодитељиЛуј IV
Герберга од Саксоније
ДинастијаКаролинзи
краљ Француске
Период954-986
ПретходникЛуј IV
НаследникЛуј V

Лотар Француски или Лотар II Француски (941986) је био краљ Француске (954—986). Син је Луја IV Прекоморског.[1][2]

Под старатељством[уреди | уреди извор]

Наследио је свог оца када је имао 13 година, тако да је био под старатељством. Први старатељ му је био Иго Велики, војвода и гроф Париза. Занимљиво је да је Иго Велики био старатељ, а не регент. Старатељев син је био Иго Капет будући оснивач династије Капет. Иго Капет је постао гроф Париза, а Лотар је добио новог старатеља келнског надбискупа Бруна I.

Рат против вазала[уреди | уреди извор]

Почетак његове владавине обележили су ратови против вазала, посебно против војводе од Нормандије и против Фландрије. Краљ у Француској је тада представљао већином церемонијалну функцију, у смислу првог међу једнакима, односно статус краља се доста разликовао од краља у централизованој држави каснијих епоха.

Рат за Лорену[уреди | уреди извор]

Лотар је 978. покушао да поново врати Лорену у посед Француске. Напао је нагло у пролеће 978, тако да је скоро заробио цара Отона II у Ахену. Отон II је онда предузео осветнички поход на јесен 978. и дошао је до Париза и заузео Монтматр, уништавајући и харајући подручјем, којим би прошао. Међутим Отон није успео да заузме Париз, а био је и присиљен да се повуче уз тешке жртве. Француска страна је била доста јединствена, јер су Иго Капет и остали великаши тада подржали Лотара. Мир је склопљан 980, а Лорена остаје у немачким рукама.[3]

Јачање моћи Капета[уреди | уреди извор]

Око 980. Лотар је био у завади са Игом Капетом, јер се на наговор надбискупа Рејмса Адалберона, Иго помирио са Отоном III, у доба рата Лотара и Отона II. Надбискуп Рејмски је био постављен захваљујући Отоновом заузимању, тако да Адалберон подржавао Капеове у њиховим тежњама за што више власти. Иго Капет је постајао све моћнији и засењивао је краља, који се претворио у обичну фигуру. Лотар је одлучио да суди издајничком надбискупу.

Лотар Француски је умро 2. марта 986, а после њега краљ је био његов син Луј V, који је након годину дана власти умро. Тиме је у Француској окончана династија Каролинга. Лотар је имао и незаконитог сина Арнулфа Рејмског, који је био надбискуп Рејмса.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло Ћелави
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј II Муцавац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ерментруда од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло III Безазлени
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Adalard of Paris
 
 
 
 
 
 
 
9. Аделаида од Париза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Алфред Велики
 
 
 
 
 
 
 
10. Едвард Старији
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ealhswith
 
 
 
 
 
 
 
5. Едгифа од Весекса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Æthelhelm
 
 
 
 
 
 
 
11. Елфлида
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Лотар Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Лиудолф, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
12. Отон I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Oda
 
 
 
 
 
 
 
6. Хајнрих I Птичар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Henry of Franconia
 
 
 
 
 
 
 
13. Хедвиг од Франконије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ingeltrude of Friuli
 
 
 
 
 
 
 
3. Герберга од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Дитрих од Рингелхајма
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Матилда од Рингелхајма
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Reinhild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lothar king of France”. Britannica. Приступљено 23. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Lothair, King of West Francia”. British Museum. Приступљено 23. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Lothair (king Of Lotharingia)”. Encyclopedia. Приступљено 23. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Француски краљеви
(954986)