Малајали

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Малајци.
Малајали
മലയാളികൾ
Индија
Трисур Пурам
Укупна популација
око 40 милиона
Региони са значајном популацијом
 Индија34.838.819[1]
 Уједињени Арапски Емирати1.014.000[2]
 Kuwait634,728[3]
 Саудијска Арабија595.000[2]
 Катар445.000[3]
 Малезија344.000[4]
 Оман195.300[3]
 Сједињене Државе146.000[5]
 Бахреин101.556[3]
 Аустралија53.206[6][7][8]
 Израел46.600
 Уједињено Краљевство45.264[9]
 Канада30.000[10]
 Сингапур26.000[11]
 Ирска10.642[12]
 Нови Зеланд6.000
 Пакистан6.000[13]
 Немачка5.867[14]
 Индонезија4.000
 Пољска4.837[15]
 Аустрија3.785
 Јапан500[16]
 Финска633[17]
Језици
малајалам језик, енглески језик
Религија
хиндуизам - 54.73%
ислам - 26.56%
хришћанство - 18.38%
будизам, јудаизам, атеизам и остале - 0.33%
Сродне етничке групе
Тамили, Кодавци

Малајали или Кералити су индијска етничка група дравидског порекла која потиче из државе Керала у јужној Индији.[18] Идентификовани су као говорници малајалам језика, који припада дравидској породици језика. Као што већином живе у Керали, термин Кералити се користи као алтернатива.

Они су претежно матерњи говорници малајаламског језика, једног од шест класичних језика у Индији.[19] Држава Керала је створена 1956. године Законом о реорганизацији држава. Пре тога, од 1800-их година постојала је Краљевина Кочин, Краљевина Траванкор, округ Малабар и Јужна Канара у Британској Индији. Округ Малабар су анектирали Британци кроз Трећи Мајсорски рат (1790–1792) од Типу Султана. Пре тога, Малабарски округ је био под различитим краљевствима укључујући Заморине из Каликута, Краљевство Танур, Аракалско краљевство, Колатунаду, Валуванад и Палакад Рајас.[20][21]

Према индијском попису из 2011. године, у Керали има око 33 милиона Малајала,[22] што чини 97% укупног становништва државе. Малајалске мањине се такође налазе у суседној држави Тамил Наду, углавном у округу Канјакумари и округу Нилгири, и округима Дакшина Канада и Кодагу у Карнатаки, као и у другим метрополитанским областима Индије. Током друге половине 20. века, значајне малајалске заједнице су се појавиле у земљама Персијског залива, укључујући Уједињене Арапске Емирате (УАЕ), Бахреин, Саудијску Арабију, Оман, Катар и Кувајт и, у мањој мери, друге развијене земље са првенствено имигрантским пореклом као што су Малезија, Сингапур, Сједињене Државе (САД), Уједињено Краљевство (УК), Аустралија, Нови Зеланд и Канада. Према подацима из 2013. године, процењено је да је широм света било око 1,6 милиона исељених етничких малајалаца.[23] Процењена популација Малајалаца у Малезији 2020. године је приближно 348.000, што чини 12,5% укупног броја индијанског становништва у Малезији, и што их чини другом највећом индијском етничком групом у Малезији, после Тамила. Познато је да је већина малајалејске популације у Малезији узраста од 18 до 30 година трећа, четврта или пета генерација која живи као држављани Малезије. Према А. Р. Раџа Раџа Варми, Малајалам је био назив места, пре него што је постао назив језика којим су људи говорили.[24]

Популација[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, било је 30.803.747 говорника малајалам језика,[22] што чини око 93,2% укупног броја говорника малајалам језика у Индији, и 96,7% од укупног броја становника у Керали. Такође има 701.673 Малајала у Карнатаки, 557.705 у Тамил Надуу и 406.358 у Махараштри. Број говорника малајалам језика у Лакшадвипу је био 51.100, што чини 84% популације Лакшадвипа. Укупно, Малајали чине 3,22% популације Индије према попису из 2001. године.

Језик[уреди | уреди извор]

Малајали имају свој малајали језик, који спада у дравидску породицу језика. За њега се верује да је настао из старотамилског језика у 6. веку, а имају своје малајалам писмо које је у 12. веку настало из брами писма. Њиме се широм света служи око 38 милион људи.

Религија[уреди | уреди извор]

Малајали су већином хиндуистичке вероисповести, мада број муслиманских верника расте, а има и хришћана, већином католика, као и будиста, сикиста, атеиста и припадника других верских заједница.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Census of India”. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2010. г. Приступљено 2008-01-07. 
  2. ^ а б „Kerala Migration Survey - 2014”. The Indian Express.( This is the number of approximate emigrants from Kerala, which is closely related to, but different from the actual number of Malayalis.) (17 September 2014). Приступљено 21. 10. 2014. 
  3. ^ а б в г Zachariah, K. C. & Rajan, S. Irudaya (2011), Kerala Migration Survey 2011 Архивирано 10 јануар 2020 на сајту Wayback Machine (PDF), Department of Non-resident Keralite Affairs, Government of Kerala, p. 29. This is the number of emigrants from Kerala, which is closely related to but different from the actual number of Malayalis.
  4. ^ „Malayali, Malayalam in Malaysia”. 
  5. ^ „Detailed Languages Spoken at Home and Ability to Speak English for the Population 5 Years and Over: 2009-2013”. 
  6. ^ „The People of Australia: Statistics from the 2011 Census” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 2014-07-14. 
  7. ^ „In the Australia, 18% of people spoke a language other than English at home in 2011.”. abs.gov.au/. Australian Bureau of Statistics (ABS). Приступљено 21. 10. 2014. 
  8. ^ „India-born Malayalam-speaking community in Australia: Some interesting trends”. The Times of India (16 July 2014). Приступљено 21. 10. 2014. 
  9. ^ „Survey finds only 16.25 lakh NoRKs”. The Hindu. 31. 10. 2013. 
  10. ^ „Census Profile, 2016 Census - Canada [Country] and Canada [Country]”. 8. 2. 2017. 
  11. ^ „Singapore Malayalee Association 100th Anniversary”. 27. 12. 2018. 
  12. ^ „Irish Census 2016”. 
  13. ^ „Where Malayalees once held sway”. DNA India. 5. 10. 2005. Приступљено 11. 8. 2015. 
  14. ^ Swamy, M. R. Narayan (5. 10. 2005). „Where Malayalees once held sway”. DNA India. 
  15. ^ „Vienna Malayalee Association”. 
  16. ^ „Welcome to Nionkairali.com - Indian Malayalees in Japan- Japan malayalees, Malayali, Keralite, Tokyo”. nihonkairali.com. 
  17. ^ „Väestö 31.12. Muuttujina Maakunta, Kieli, Ikä, Sukupuoli, Vuosi ja Tiedot”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 25. 03. 2023. 
  18. ^ The Act of Parliament, linguistically-dividing states and princely states of India came into effect in 1956 http://indiacode.nic.in/coiweb/amend/amend7.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2017) |title=Seventh Amendment |publisher=Indiacode.nic.in |date= |accessdate=2011-11-19 and it restructured the constitutional framework for India's existing states
  19. ^ „'Classical' status for Malayalam”. The Hindu. Thiruvananthapuram, India. 24. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  20. ^ "Travancore." Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Inc., 2011. Web. 11 November 2011.
  21. ^ Chandra Mallampalli, Christians and Public Life in Colonial South India, 1863–1937: Contending with Marginality, RoutledgeCurzon, 2004, p. 30
  22. ^ а б [1], censusindia.net
  23. ^ 재외동포현황 총계(2015)/Total number of overseas Koreans (2015). South Korea: Ministry of Foreign Affairs and Trade. 2015. Приступљено 2014-03-30. 
  24. ^ Varma, A.R. Rajaraja (2005). Keralapanineeyam. Kottayam: D C Books. ISBN 81-7130-672-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малајали&oldid=27674758”