Мале

Координате: 4° 10′ 28″ С; 73° 30′ 35″ И / 4.174444° С; 73.509669° И / 4.174444; 73.509669
С Википедије, слободне енциклопедије
Мале
މާލެ‎
Поглед на Мале с делом аеродрома и острва Хулхуле у позадини
Административни подаци
Држава Малдиви
Становништво
Становништво
 — 2014.153.379
 — густина26,49 ст./km2
Географске карактеристике
Координате4° 10′ 28″ С; 73° 30′ 35″ И / 4.174444° С; 73.509669° И / 4.174444; 73.509669
Површина5.789 km2
Мале на карти Малдивима
Мале
Мале
Мале на карти Малдивима

Мале (малд. މާލެ), изговара се: „Маале“) је главни и највећи град острвске републике Малдиви у Индијском океану. Град покрива целу површину острва Мале смештеног у атолу Кафу, иако се упркос том географском положају у административном смислу не сматра делом атола.[1]

Мале је и главно средиште пословних и трговачких активности на Малдивима, а у њему се налази и трговачка поморска лука. Велики број владиних зграда и агенција налази се на обали. Међународни аеродром смештен је на оближњем острву Хулхуле, а тамо је смештена и база за хидроплане који се користе за унутрашњи транспорт. Град је подељен на четири дивизије које носе називе Хенвеиру, Галолху, Мафану и Мачанголхи. Са 153.379 становника према попису из 2014. године,[2] и површини од 5,8 km², сматра се једним од најгушће насељених градова на свету.[3]

Мале је 26. децембра 2004. погодио цунами изазван подводним земљотресом у Индијском океану и тада су биле поплављене две трећине града.

Историја[уреди | уреди извор]

Цела република Малдиви добила је име по свом главном граду.[4] Први досељеници на Малдиве су народ Дравидијан који су дошли из јужне Индије и обала Цејлона.[5] (данас Шри Ланка). Народ Гиравару чије се острво налази у атолу Мале (сада туристичко острво, након принудног исељења његових становника) сматрају да су њихови преци Тамили.[6]

Мале су основали Португалци у XVI веку у време своје експанзионистичке политике према Индији.

Цунами у Индијском океану 2004. године који је погодио бројне државе погодио је и Малдиве. У целој републици 82 људи је изгубило живот, 26 је нестало, 4000 кућа је срушено а 12.000 људи је остало без крова над главом.[7]

Географија[уреди | уреди извор]

Поглед на Мале са воде

Иако према географском положају припада атолу Кафу, у административном смислу не сматра се делом атола. Већи део града се налази на оству Мале по коме се и зове град. Још три острва чине град. Главна лука се налази на централном острву и служи као срце свих комерцијалних активности у земљи.[8]

Централно острво је добро урбанизовано, а град заузима цело острво.[8] Нешто мање од једне трећине становништва Малдива живи у главном граду, а број становника се повећао са 20.000 колико је било 1987. године на 100.000 људи 2006. године. Многи Малдивљани и страни радници који живе у другим деловима земље имају повременим боравак на острву, јер је центар администрације и бирократије.

Клима[уреди | уреди извор]

Мале има монсунску климу. Карактерише је кишовито време у периоду од маја до децембра док преостала четири месеца је суво време. За разлику од великог броја градова са овог поднебља, Мале има релативно сличну температуру току године целе године, са просечном температуром око 30 °C. Падне у просеку нешто више од 1600 {mm} падавина годишње.[9] Релативна влажност ваздуха износи преко 70%, док је облачност између 6/10 и 9/10.

Клима Малеа (Међународни аеродром Велана) 1981–2010, екстреми 1966–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,8
(91)
32,6
(90,7)
33,2
(91,8)
35,0
(95)
34,2
(93,6)
34,9
(94,8)
33,4
(92,1)
33,4
(92,1)
32,5
(90,5)
33,0
(91,4)
32,7
(90,9)
33,5
(92,3)
35,0
(95)
Максимум, °C (°F) 30,4
(86,7)
30,8
(87,4)
31,4
(88,5)
31,7
(89,1)
31,3
(88,3)
30,8
(87,4)
30,7
(87,3)
30,5
(86,9)
30,3
(86,5)
30,3
(86,5)
30,2
(86,4)
30,1
(86,2)
30,7
(87,3)
Просек, °C (°F) 28,0
(82,4)
28,3
(82,9)
28,9
(84)
29,3
(84,7)
29,1
(84,4)
28,7
(83,7)
28,4
(83,1)
28,3
(82,9)
28,1
(82,6)
28,1
(82,6)
27,8
(82)
27,8
(82)
28,4
(83,1)
Минимум, °C (°F) 25,8
(78,4)
26,0
(78,8)
26,5
(79,7)
26,9
(80,4)
26,4
(79,5)
26,0
(78,8)
25,8
(78,4)
25,6
(78,1)
25,4
(77,7)
25,6
(78,1)
25,3
(77,5)
25,4
(77,7)
25,9
(78,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) 20,6
(69,1)
22,6
(72,7)
22,4
(72,3)
21,8
(71,2)
20,6
(69,1)
22,1
(71,8)
22,5
(72,5)
21,0
(69,8)
20,5
(68,9)
22,5
(72,5)
19,2
(66,6)
22,0
(71,6)
19,2
(66,6)
Количина кише, mm (in) 100,1
(3,941)
41,0
(1,614)
65,5
(2,579)
127,2
(5,008)
202,6
(7,976)
173,2
(6,819)
175,0
(6,89)
188,6
(7,425)
222,2
(8,748)
212,5
(8,366)
239,3
(9,421)
226,3
(8,909)
1.973,5
(77,697)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 11,4 6,2 8,5 11,7 12,9 9,6 12,2 12,2 12,8 15,6 14,1 15,4 142,5
Релативна влажност, % 78 76 76 78 80 80 79 80 80 80 81 80 79
Сунчани сати — месечни просек 246,7 262,2 282,9 252,8 223,8 201,8 220,0 223,4 204,2 237,7 212,7 213,7 2.782
Извор #1: World Meteorological Organization[10]
Извор #2: Meteo Climat (record highs and lows)[11]

Становништво[уреди | уреди извор]

Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије или са Шри Ланке. Они су имали језички и етнички идентитет Индијског потконтинента и нама су данас познати као Дивехи или Малдивци. Данашњи етнички идентитет представља мешавину култура народа насељених на острву. 2014. Мале је имао 153.379 становника.

Језик[уреди | уреди извор]

Званични језик је дивехи, иако има доста дијалеката. Највише распрострањен је мале.

Валута[уреди | уреди извор]

Званична валута која се користи на Малдивима је Малдивска руфија. Док стоти део Малдивске руфије чини 100 ларија.

Вероисповест[уреди | уреди извор]

Званична вероисповест, а уједно и вера којој припада највећи број становништва је сунитски ислам. То је огранак ислама којег следи између 85% и 90% свих муслимана. Краће називају се сунитским муслиманима, сунитима или сунијама.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Национални музеј

„Friday Mosque“

Исламски центар

Мулее Ааге палата

„Хукуру Мискиј“

Велиганду плажа

Административна подела[уреди | уреди извор]

Мале је подељен у шест дивизија, од којих су четири Хенвеиру, Галолху, Мафану и Мачанголхина на истоименом острву. Пета дивизија је острво Вилингили, бивше туристичко место и некадашњи затвор. Шеста дивизија је Хулхумале, вештачко острво насељено 2004. године.[12][13][14] Поред тога, острво на коме се налази Аеродром Ибрахим Насир је део града.[15]

Бр. Дивизија Површина
(ha)
Становника
2006
Густин
насељености (km²)
Острво
1 Хенвеиру 59.1 23,597 39,927.2 Острво Мале
2 Галолху 27.6 19,414 70,340.6 Острво Мале
3 Мачанголхи 32.6 19,580 60,061.3 Острво Мале
4 Мафану 75.9 29,964 39,478.3 Острво Мале
1-4 Мале (острво) 195.2 92,555 47,415.5 Острво Мале
5 Вилимале 31.8 6,956 21,874.2 Вилингили
6 Хулхумале 200.9 2,866 1,426.6 Вештачко острво
- Хулхули 151.9 1,316 866.4 Аеродром
- Гулхи Фалху - - - Планирано острво лука
Мале (град) 579.8 103,693 17,884.3

Острво Мале је пето најгушће насељено острво у свету и 168. најмногољудније острво на свету. Пошто нема околних села, сва инфраструктура се налази у самом граду. Пијаћа вода се добија десалинирањем подземних вода из бунара дубоких 50 m методом повратне осмозе.[16] Електрична енергија се производи у граду помоћу дизел агрегата.[17] Канализација се непрочишћена шаље у море.[16] Чврсти отпад се транспортује до оближњих острва, где се користи за попуњавање лагуне. Аеродром је изграђен на овај начин.[18][19] Многе владине зграде и агенције се налазе на самој обали мора, а због великог броја становника острво је вештачки проширивано.

Привреда[уреди | уреди извор]

Банка Цејлон

Туризам је највећа индустрија у Малдивима, што чини 28% БДП-а и више од 60% на Малдивима девизних прихода. Преко 90% пореских прихода владе долази од увозних дажбина и пореза везане за туризам. Мале као главни град има много туристичких атракција и одмаралишта. Централна лука Малдива налази се у Малеу. Два авио превозника Малдива: Maldivian и Flyme имају седиште у овом граду.[20][21]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Аеродром

Градско веће[уреди | уреди извор]

Седиште председника Малдива

Градско веће је орган локалне управе надлежан за управљање градом. Савет је настао 2011. године са доношењем закона о децентрализацији. Град је подељен на 11 политичких изборних јединица у којима се бира по један одборник. Већина садашњих одборника изабрана је на другом локалним изборима 2014. године. Већину и осам одборника има Демократска партија Малдива, а три Напредна партија Малдива. У Малеу се налази седиште председника Малдива.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Silver Marlin, Maldives - About Maldives”. www.silvermarlin.mv. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 26. 10. 2015. 
  2. ^ „Preliminary Results of Census 2014 - Population, Sex Ratio and Annual Population Growth by Male', 2006 & 2014”. Statistics Maldives. National Bureau of Statistics. Приступљено 23. 5. 2015. 
  3. ^ „Population explosion; a major environmental issue in Male. ECOCARE Maldives. Архивирано из оригинала 26. 10. 2015. г. Приступљено 23. 5. 2015. 
  4. ^ Caldwell, Comparative Dravidian Grammar. стр. 27-28
  5. ^ Xavier Romero-Frias, The Maldive Islanders, A Study of the Popular Culture of an Ancient Ocean Kingdom
  6. ^ Maloney, Clarence (1995). „Where Did the Maldives People Come From?”. IIAS Newsletter. International Institute for Asian Studies (5). Архивирано из оригинала 29. 01. 2002. г. Приступљено 26. 10. 2015. 
  7. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2015. 
  8. ^ а б National Imagery and Mapping Agency (US) (2002). „Sector 5. The Laccadive Islands and the Maldive Islands”. Sailing Directions (Enroute): India and the Bay of Bengal (PDF). United States Navy Publication 173 (seventh изд.). Bethesda, Maryland: United States National Imagery and Mapping Agency. стр. 109—110. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2012. 
  9. ^ „Male Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 26. 10. 2015. 
  10. ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1981–2010”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 9. 10. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  11. ^ „Station Malé” (на језику: француски). Meteo Climat. Приступљено 9. 1. 2022. 
  12. ^ „Gulhi Falhu project to begin early 2008”. Miadhu Daily. Male. 7. 10. 2007. Архивирано из оригинала 26. 5. 2014. г. 
  13. ^ „Pres. visits Gulhi Falhu”. Miadhu Daily. Male. 28. 12. 2010. Архивирано из оригинала 28. 12. 2010. г. Приступљено 26. 5. 2014. 
  14. ^ „Maldives first amusement park opens in Gulhi Falhu”. Minivan News. Male. 1. 12. 2013. Архивирано из оригинала 26. 5. 2014. г. Приступљено 26. 5. 2014. 
  15. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 2. 2012. г. Приступљено 26. 10. 2015. 
  16. ^ а б Malé Water & Sewage Company Pvt Ltd. „Malé Water & Sewage FAQ”. Архивирано из оригинала 11. 1. 2008. г. 
  17. ^ Stelco. „Corporate Profile: State Electric Company Ltd (STELCO)”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2015. г. 
  18. ^ United Nations Environmental Programme. „Management of Solid Waste and Sewage” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2008. 
  19. ^ Waheed, Abdullah. „Gold in Garbage — the Experience from Maldives” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 7. 2007. г. Приступљено 31. 12. 2015. 
  20. ^ "Contact Us Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2011)." Maldivian. Приступљено 26.10.2015. "Corporate Head Office No: 26, Ameer Ahmed Magu Male' 20026, Rep Of Maldives"
  21. ^ Home Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2014). FlyMe. Приступљено 26.10.2015. "Villa House, 5th Floor No.7, Kandidhonmanik Goalhi P.O.Box 2073, Male’, Maldives"

Литература[уреди | уреди извор]

  • National Imagery and Mapping Agency (US) (2002). „Sector 5. The Laccadive Islands and the Maldive Islands”. Sailing Directions (Enroute): India and the Bay of Bengal (PDF). United States Navy Publication 173 (seventh изд.). Bethesda, Maryland: United States National Imagery and Mapping Agency. стр. 109—110. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2012. 
  • H. C. P. Bell, The Maldive Islands, An account of the physical features, History, Inhabitants, Productions and Trade. Colombo 1990ISBN 81-206-1222-1
  • H.C.P. Bell, The Maldive Islands; Monograph on the History, Archaeology and Epigraphy. Reprint Colombo 1940. Council for Linguistic and Historical Research. Malé 1989
  • H.C.P. Bell, Excerpta Maldiviana. Reprint Asian Educational Services. New Delhi 2002
  • Xavier Romero-Frias, The Maldive Islanders, A Study of the Popular Culture of an Ancient Ocean Kingdom. Barcelona 1999, ISBN 84-7254-801-5

Спољашње везе[уреди | уреди извор]