Марија Тодорова

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Тодорова
Датум рођења(1949-01-05)5. јануар 1949.(75 год.)
Место рођењаСофија
 НР Бугарска
РодитељиNikolai Todorov
Веб-сајтnetfiles.uiuc.edu/mtodorov/www/

Марија Тодорова (рођена 1949. у Софији, НР Бугарска) бугарска је историчарка најпознатија по својој утицајној књизи „Имагинарни Балкан” у којој примењује Саидов концепт „Оријентализма” на подручје Балкана. Тренутно предаје историју на Универзитету Илиноис Урбана-Шампеин.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Марија Тодорова је рођена 1949. у Софији, НР Бугарска. Њен отац је Николај Тодоров, историчар и бивши председник Бугарске 1990. године.[3] На Универзитету у Софији студирала је историју и енглеску филологију. Након специјализације у Оксфорду, Москви и Санкт Петербургу, одбранила је докторску тезу о реформистичком покрету у Османском царству у 19. веку, касније објављену под називом Енглеска, Русија и транзимат (Софија 1980. и Москва 1983). Предавала је османску и балканску историју на катедри за историју у Софији.[4] У САД је дошла 1988. године. Ауторка је бројних и цитираних радова — за неке од њих, в. одеок бибилографија.

Бибилографија[уреди | уреди извор]

  • Изабрани извори за историју балканских народа од XV до XIX века (Софија, 1977)
  • Руђер Бошковић (Софија, 1975)
  • Енглеска, Русија и транзимат (Софија, 1980; Москва, 1983)
  • Енглески путописци о Балкану од XIV до XIX века (Софија, 1988)
  • Историчари о историји (Софија, 1988)
  • Структура породице и европска матрица: демографске тенденције у отоманској Бугарској (American University Press, 1993)[4]
  • Имагинарни Балкан (Београд: Biblioteka XX vek, 2006) COBISS.SR 134640140
  • Post-communist nostalgia (Њујорк : Berghahn Books, 2010) COBISS.SR 515260247
  • Sećanje na komunizam. Žanrovi predstavljanja (Remembering Communism: Genres of Representation, 2009)
  • Дизање прошлости у ваздух (Beograd: Biblioteka XX vek, 2010)
  • Kosti razdora: živi arhiv Vasila Levskog i proizvođenje bugarskog nacionalnog heroja (Bones of Contention: the Living Archive of Vasil Levski and the Making of Bulgaria's National Hero, 2009)

Уредила је зборник Balkan Identities. Nation and Memory (Hurst & Company, London,2004).[4] COBISS.SR 512079031

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]