Мајкл Горман

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Горман
Датум рођења(1941-03-06)6. март 1941. (83 год.)
Место рођењаВитни, Оксфордшир
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеСједињене Америчке Државе
Занимањебиблиотекар теоретичар библиотекарства
Активни период1966-

Мајкл Горман (Витни, 6. март 1941),[1] је британски библиотекар, библиотечки стручњак и писац на тему проблематике библиотекарства као науке, познат по свом традиционалистичком приступу. Током свог мандата као председник Америчког библиотекарског удружења, био је активан на пољима коришћења технологије у библиотекама, као и на пољу едукације.

Горманови принципи библиотекарства потичу из корена либералних, демократских и хуманистичких вредности.[2] Главни утицај је имао Ранганатан, којег је сматрао за "Најзначајнију фигуру у библиотекарству у 20. веку". Главни фокус су му олакшавање личног професионалног раста библиотекара што помаже и учвршћава успех њихових матичних институција[3].

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Горман је рођен у Лондону у Енглеској и постао је заинтересован за библиотеке као део његовог професионалног искуства у Хендон библиотеци, али посебно у њиховом дечјем одељењу, који је тада водила Ајлин Колвел[4]. Похађао је Елинг Технички Колеџ (сада Универзитет у западном Лондону) од 1964 до 1966. године.

Каријера Мајкла Гормана
Период Институција Позиција
1966-1977 Британска библиотека Шеф каталогизације у Британској националној библиографији, члан Секретаријата за планирање Британске библиотеке, шеф одељења библиографских стандарда Британске библиотеке.
1977-1988 Универзитет Илиноис Директор техничких сервиса, Директор општих сервиса, Главни библиотекар Библиотеке Универзитета Илиноис.
1988-2007 Државни Универзитет Калифорније Декан библиотечких сервиса у Хенри Маден Библиотеци. Пензионисан 2007.
1999-2000 Асоцијација библиотека и информационих технологија Председник[5]
2005-2006 Америчко библиотекарско удружење Председник[5]

Такође је био професор на библиотечким школама у Великој Британији и Сједињеним америчким државама, у последње време на Факултету за едукацију и информационе науке Универзитета у Калифорнији.

Осам централних вредности библиотекарства[уреди | уреди извор]

Горманови принципи библиотекарства су суштински либерални, демократски и хуманистички. Његова одбрана сопствених вредности библиотекарства је константа борба за очување будућности професије. У свом тому "Наше трајне вредности"[6] (енгл. Our Enduring Values), Горман је идентификовао осам централних вредности библиотекарства:

  1. Управитељство - Горман упућује на то да библиотекари имају кључну улогу у очувању свог људског записаног наслеђа. Такође се залаже да библиотекари морају пренети своје најбоље вредности и на будуће професионалце у области информационих наука.
  2. Сервис - По Горману, етика пружања услуга би требало да прожима сву библиотечку праксу и прописе. Горман посебно напомиње да је дужност библиотекара да услужи појединце, заједницу и друштво и то кроз се најбоље оствари кроз комбинацију професионалних вештина, емпатије и личном посвећењу послу. Залаже се да библиотекари морају да делују идеалистички у материјалистичком добу.
  3. Интелектуална слобода - Библиотекари морају да се боре за интелектуалну слободу. Горман помиње да библиотекари се ревносно морају борити да се заштити слободно исказивање мишљења, чак и ако су идеје контрадикторне личним ставовима библиотекара.[6]
  4. Приватност - Слобода приступа било ком материјалу кроз индивидуалну жељу, без знања и мешања других људи је основа поверљивости и везе поверења која се мора остварити између библиотеке и њених чланова.[7]
  5. Рационализам - Горман се залаже да су библиотеке "Деца доба просветитељства и рационализма" и да је библиотекарство крајње рационална професија. Овај принцип би требао да буде подлога свих библиотечких процедура и да побољша логичку организацију и класификацију.[6]
  6. Посвећеност писмености и учењу: Читање је од централне важности за писменост и доживотно учење. Горман формулише ширу дефиницију писмености, ван пуке способности читања, писања и сурфовања интернетом. Његов концепт обухвата свеукупност - "право" читање испуњава и проширује видик.[6]
  7. Правичност приступа: Горман каже да дигитално дели али да је то само једна од манифестација друштвене неправичности и да сви библиотечки процеси, пре свега рефересни део имају кључну улогу у процесу премошћавања тог јаза и да обезбеде правичност приступа.
  8. Демократија - Горман описује библиотеке и као крајње демократске институције. Због демократије, библиотеке су централне за промоцију едукације и самим тим очување демократичности. Ако би требало да људи добро и правично бирају своје представнике, имају право да буду добро информисани и да имају пун приступ писаним изворима.[8]

Ових Осам вредности библиотекарства су написане под великим утицајем будистичког учења о осмоструком путу.

Критика његових вредности[уреди | уреди извор]

Горманова селекција и одбрана његових централних вредности библиотекарства је привукла нешто критицизма. На пример, његова прва вредност "управитељство" је превише "уска" зато што не обухвата се професионалце у области информационих наука. Његова одбрана интелектуалне слободе је такође одбацивана у неким сегментима као "празна реторика" и хипербола.[3] Неки од његових ставова су контрадикторни: На једну руку хвали Ранганатанових пет златних правила библиотекарства, а са друге стране каже да су информационе науке богус дисциплине. Након пажљивијег читања, схвата се да је критика упућена библиотечким школама које он види као места одвајања од правих вредности које треба да се подучавају.[7]

Пет нових закона библиотекарства[уреди | уреди извор]

Горман је проширио и додао модернији фокус Ранганатнових Пет закона библиотекарства. Преуређење класичних пет закона је покушај да се "сретну сви проблеми свих друштвених и културних проблема које се огромном брзином дешавају" и утичу на кориснике библиотека, као и огромном пролиферацијом технологије у библиотечком пословању. Горманових пет закона гласе:[9]

  1. Библиотеке служе човечанству - Овај закон обухвата алтруистичку жељу да се пружи квалитетна услуга и да се пређу сва очекивања корисника. Кроз овај принцип би требало да се помогне индивидуама у идеалу прогреса човечанства.
  2. Поштуј све видове комуникације - Горман се залаже за коришћење свих видова и форми кроз којих се знање и информација преноси. Препоручује коришћење утилитаривног приступа - коришћења оних средстава који су најефективнији, најефикаснији и финансијски, али и са доста позитивних аспеката.
  3. Користите технологију разумно ради побољшања корисничких услуга - По Горману, библиотекари морају прихватати и интегрисати нове технологије у својим пословима. Ипак, напомиње да је штампани отисак остати доминантан медиј комуникације и кумулативног знања. Технологија мора да се користи за решавање проблема и побољшање услуга да би сте достигло најефикасније решење, а не да се усвоји ради усвајања технологије.
  4. Сачувати слободан приступ знању - Дозволити да записи прошлости нестану је вид цензуре, по Горману. Библиотечка је дужност да се осигура интелектуална слобода, јер, по Горману Друштво без нецензорисаних библиотека је друштво отворено тиранији.
  5. Поштуј прошлост и стварај будућност - Горман се залаже да се мора направити склад између носталгије за пређашњим временима и да се прихвате нове технологије у оном сегменту у којем ће оне помоћи библиотекама и њиховим услугама. Такође, упућује да се морају поштивати успеси предака информационих наука, док се славе нови успеси и развој библиотекарства као науке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lau, Tammy. „LibGuides: Special Collections Research Center: Home”. guides.library.fresnostate.edu (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  2. ^ Line, Maurice B. (фебруар 2002). „Our Enduring Values: Librarianship in the 21st Century200213Michael Gorman. Our Enduring Values: Librarianship in the 21st Century . Chicago, IL and London: American Library Association 2000. 188+ix pp., ISBN 0-8389-0785-7 $28.00 ($25.20 to ALA members)”. Journal of Documentation (на језику: енглески). 58 (1): 133—136. ISSN 0022-0418. doi:10.1108/jd.2002.58.1.133.13. 
  3. ^ а б Moran, Gordon (2001-06-01). „Ethics, strengths and values: a review article”. Journal of Librarianship and Information Science (на језику: енглески). 33 (2): 98—101. ISSN 0961-0006. doi:10.1177/096100060103300206. 
  4. ^ „InfoSpeak Volume 2, Number 3”. web.archive.org. 2006-08-14. Архивирано из оригинала 14. 08. 2006. г. Приступљено 2020-12-20. 
  5. ^ а б admin (2006-07-24). „LITA Presidents”. Library Information Technology Association (LITA) (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  6. ^ а б в г Gorman, Michael, 1941- (2000). Our enduring values : librarianship in the 21st century. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-0785-7. OCLC 43641201. 
  7. ^ а б Gorman, Michael, 1941- (1998). Our singular strengths : meditations for librarians. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-0724-5. OCLC 37509878. 
  8. ^ Gorman, Michael, 1941- (2003). The enduring library : technology, tradition, and the quest for balance. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-9874-7. OCLC 52729915. 
  9. ^ Crawford, Walt. (1995). Future libraries : dreams, madness & reality. Gorman, Michael, 1941-. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-0647-8. OCLC 31605103. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајкл_Горман&oldid=27524328”