Међународна поморска организација

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународна поморска организација
International Maritime Organization
Лого организације
Амблем Уједињених нација
СкраћеницаIMO
Датум оснивања1959.
Типспецијализована агенција УН
Правни статусактиван
СедиштеЛондон,
 Уједињено Краљевство
Чланови172 државе
ПредседникKitack Lim,
 Јужна Кореја
Веб-сајтwww.imo.org
Седиште Међународне поморске организације у Лондону

Међународна поморска организација (IMO),[1] раније позната као Међувладина поморска консултативна организација, IMCO (енгл. International Maritime Organization, IMO) основана је у Женеви 1948. године, а почела је са радом десет година касније, одржавајући састанак први пут 1959. године. Име је промењено у IMO 1982. године. IMO је специјализована агенција Уједињених нација одговорна за регулисање поморског транспорта.[2] IMO је успостављена након договора на конференцији UN одржаној у Женеви 1948. године,[3] IMO се састао први пут 1959. године.[4] Са седиштем у Лондону, Уједињено Краљевство, IMO тренутно има 175 држава чланица и три придружена члана.[5][6][7]

IMO је специјализована агенција Уједињених нација, са седиштем у Лондону, Уједињено Краљевство, која има 169 земаља чланица, и три придружена члана. Примарни циљ ИМО-а, је развијање и одржавање свеобухватног регулаторног оквира за поморсу шпедицију и њена надлежности данас обухватају безбедност, заштиту животне средине, правна питања, техничку сарадњу, поморску сигурност и ефикасност испоруке. Организацијом управља Скупштина чланова и финансијски руководи Савет чланова изабраних од стране Скупштине. Рад се одвија кроз пет комисија, које потпомажу технички пододбори. Посматрачки статус је загарантован квалификованим невладиним организацијама.

Рад IMO-а потпомаже стални секретаријат запослених који су представници својих чланова. Секретаријат се састоји од генералног секретара којег периодично бира Скупштина, и разне управе као што су оне за поморску безбедност, заштиту животне средине, као и конференционо одељљење.

Чланство[уреди | уреди извор]

Земље чланице и придружени чланови

Чланови ИМО-а чине 168 земаља од укупног броја чланица УН-а и Кукова острва. Придружени чланови су: Фарска Острва, Хонгконг и Макао.

Земље које нису чланице су: Авганистан, Андора, Јерменија, Белорусија, Бутан, Буркина Фасо, Боцвана, Бурунди, Централноафричка Република, Чад, Киргистан, Лаос, Лесото, Лихтенштајн, Мали, Микронезија, Науру, Нигер, Нијуе, Палау, Руанда, Свазиленд, Таџикистан, Узбекистан, Ватикан, Замбија, и државе са ограниченим признањем.

Историја[уреди | уреди извор]

IMO је основан 1948. након конференције УН у Женеви како би се регулација безбедности бродарства довела у међународни оквир.[2] До сада су такве међународне конвенције биле инициране од случаја до случаја, посебно Конвенција о безбедности живота на мору (SOLAS), први пут усвојена 1914. након катастрофе Титаника.[1] Под именом Међувладине поморске консултативне организације (IMCO), први задатак IMO-а био је ажурирање SOLAS конвенције; резултирајућа конвенција из 1960. је накнадно прерађена и ажурирана 1974. То је конвенција накнадно модификована и ажурирана како би се прилагодила променама у безбедносним захтевима и технологији.

Када је IMCO почео са радом 1959. године, неке друге већ постојеће конвенције стављене су под њено окриље, од којих је најзначајнија Међународна конвенција за спречавање загађења мора нафтом (OILPOL) из 1954. У јануару 1959. године, IMO је почео да одржава и промовише Конвенција OILPOL из 1954. године. Под вођством IMO, конвенција је измењена и допуњена 1962, 1969. и 1971. Први састанци новоформираног IMCO одржани су у Лондону 1959. године.[8]

Како су се трговина нафтом и индустрија развијали, многи људи у индустрији почели су да препознају потребу за даљим побољшањима у погледу превенције загађења нафтом на мору. Ово је постало све очигледније 1967. године, када је танкер Тори Канион просуо 120.000 тона сирове нафте када се насукао уласком у Ламанш.[9] Удес тог танкера био је највећи инцидент загађења нафте забележен до тада. Овај инцидент је подстакао низ нових конвенција.[9]

Поред ажурирања MARPOL-а и SOLAS-а, IMO је посредовао неколико ажурираних међународних поморских конвенција средином и крајем 20. века, укључујући Међународну конвенцију о теретним линијама из 1966. (која замењује ранију Конвенцију из 1930. године), Међународне прописе за спречавање судара на мору 1972. (такође замењујући ранији скуп правила) и Конвенцију STCW из 1978. године.[2] Скупштина IMO-а је 1975. године одлучила да будуће конвенције Међународне конвенције о безбедности живота на мору (SOLAS) и други инструменти IMO-а користе само СИ јединице.[10] Као такав, поморски транспорт је једна од ретких индустријских области које још увек често користе неметричке јединице као што су наутичка миља (nmi) за удаљеност и чворови (кн) за брзину.[11]

Седиште[уреди | уреди извор]

Оснивачка и јубиларне плакета краљице Елизабете II и макете краљице Мери 2 у холу зграде седишта IMO

Седиште IMO-а се налази у великој наменски изграђеној згради окренутој према реци Темзи на насипу Алберт, у Ламбету, Лондон.[12] Организација се преселила у своје ново седиште крајем 1982. године, а зграду је званично отворила краљица Елизабета II 17. маја 1983. године.[12] Архитекте зграде су били Даглас Мариот, Ворби & Робинсон.[13] Предњим делом зграде доминира седам метара висока бронзана скулптура од десет тона у облику прамца брода, са усамљеним поморцем који чува видиковац.[13] Претходно седиште IMO-а било је на адреси 101 Пикадили (сада је дом амбасаде Јапана), пре тога у улици Бернерс 22 у Фицровији и првобитно у Чансери лејну.[8]

Структура[уреди | уреди извор]

IMO се састоји од скупштине, савета и пет главних комитета.[2] Организацију води генерални секретар.[2] Бројни подкомитети подржавају рад главних техничких комитета.[14]

Управљање IMO-ом[уреди | уреди извор]

Управно тело Међународне поморске организације је Скупштина која се састаје сваке две године. Између седница Скупштине делује Савет као управно тело, који се састоји од 40 држава чланица које бира Скупштина. Технички рад Међународне поморске организације обавља низ комитета. Секретаријат се састоји од око 300 међународних државних службеника на челу са генералним секретаром.[15]

Тренутни генерални секретар је Китак Лим (Јужна Кореја), изабран на четворогодишњи мандат на 114. седници Савета IMO у јуну 2015. и на 29. заседању Скупштине IMO у новембру 2015. Његов мандат је почео 1. јануара 2016. На 31. седници Скупштине 2019. године поново је именован на други мандат са истеком 31. децембра 2023. године.[16][17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Introduction to IMO”. International Maritime Organization. Приступљено 28. 8. 2015. 
  2. ^ а б в г д Understanding UK Shipping. Witherby Publishing Group. 2017. стр. 14–29. ISBN 9781856097468. 
  3. ^ Hoffman, Michael L. (4. 3. 1948). „Ship Organization Nears Final Form; U.N. Maritime Body Expected to Have 3 Principal Organs – Panama in Opposition”Неопходна новчана претплата. The New York Times. стр. 51. Приступљено 28. 8. 2015. 
  4. ^ „History of IMO”. IMO. IMO. 2015. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2015. 
  5. ^ „Member States”. International Maritime Organization. Приступљено 25. 11. 2021. 
  6. ^ „WhatsnewNews”. International Maritime Organization. Приступљено 25. 11. 2021. 
  7. ^ „IMO Welcomes 175th Member States”. Hellenic Shipping News. Приступљено 25. 11. 2021. 
  8. ^ а б „IMO History in Pictures” (PDF). International Maritime Organization. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2016. 
  9. ^ а б „MARPOL73-78: Brief history – list of amendments to date and where to find them”. IMO. март 2012. Приступљено 1. 6. 2015. 
  10. ^ „Resolution A.351(IX) Use of metric units in the SI system in the International Convention for the Safety of Life at Sea, 1974, and other future instruments” (PDF). Assembly Resolutions. International Maritime Organization. 12. 11. 1975. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 8. 2013. г. Приступљено 4. 9. 2012. 
  11. ^ One nautical mile is approximately one minute of arc of latitude along any meridian arc, and is today precisely defined as 1852 meters (about 1.151 statute miles).
  12. ^ а б „IMO History: 30 years” (PDF). International Maritime Organization. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 1. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2016. 
  13. ^ а б „IMO Building History”. International Maritime Organization. Приступљено 27. 10. 2016. 
  14. ^ „Structure”. IMO. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 3. 10. 2012. 
  15. ^ „The International Maritime Organization”. Marine.gov.uk. 28. 7. 2007. Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 3. 10. 2012. 
  16. ^ Personal Page of the Secretary-General Архивирано 19 мај 2015 на сајту Wayback Machine, accessed: 9 July 2020
  17. ^ Press-Briefing "Positional changes at IMO Secretariat" Архивирано 12 мај 2015 на сајту Wayback Machine, accessed: 30 January 2012

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Међународна поморска организација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_поморска_организација&oldid=27557750”