Пређи на садржај

Миријел Ауре

С Википедије, слободне енциклопедије
Миријел Ауре
Лични подаци
Пуно имеМиријел Ауре-Демпс
(Murielle Ahouré-Demps)
Датум рођења(1987-08-23)23. август 1987. (37 год.)
Место рођењаАбиџан, Обала Слоноваче
ДржављанствоОбала Слоноваче
Висина168 см
Маса58 кг
Спортске информације
СпортТрка на 60 метара
Трка на 100 метара
Трка на 200 метара
Штафета 4 × 100 метара
ТренерЕјми Дим
Ален Пауел
Денис Мичел
Достигнућа и титуле
Лични рекорди60 метара: 6.97 (2018)
100 метара: 10.78 (2016)
200 метара: 22.24 (2013)
Награде и медаље
Представљајући Обала Слоноваче Обалу Слоноваче
Атлетика
Светска првенства на отвореном
Сребрна медаља — друго место 2013. Москва 100 m
Сребрна медаља — друго место 2013. Москва 200 m
Светска првенства у дворани
Златна медаља — прво место 2018. Бирмингем 60 m
Сребрна медаља — друго место 2012. Истанбул 60 m
Сребрна медаља — друго место 2014. Сопот 60 m

Миријел Ауре-Демпс (фра. Murielle Ahouré-Demps; Абиџан, 23. август 1987.) је атлетичарка из Обале Слоноваче која се такмичи у спринту на 60, 100 и 200 метара. Била је двострука вицешампионка на Светском првенству 2013. у Москви, и то у тркама на 100 и 200 метара.[1] Ауре је освојила златну медаљу у спринту на 60 м на Светском првенству у дворани 2018. Такође је освојила сребрну медаљу у дисциплини 60 метара на Светском првенству у дворани 2012. у Истанбулу.[2]

Ауре држи афричке рекорде на 60 и 200 метара у дворани.[3] На Летњим олимпијским играма 2012. заузела је шесто место у тркама на 100 и 200 метара. Она је први пут трчала испод седам секунди на 60 метара у фебруару 2013. поставши тада осма најбржа жена икада са личним рекордом од 6,99 секунди.[4] 2018. освојила је златну медаљу на 60 м на Светском првенству у дворани 2018. и оборила афрички рекорд са временом од 6,97 секунди, чиме је постала шеста најбржа жена икада.[5]

Одрастање и рана каријера

[уреди | уреди извор]

Као ћерка генерала Матијаса Доуеа, начелника штаба Оружаних снага Обале Слоноваче, Миријел је много путовала у детињству, живећи у Француској, Кини, Јапану и Немачкој, пре него што се преселила у Сједињене Државе са 14 година.[6] Након средње школе, студирала је кривично право на Универзитету Џорџ Мејсон. На последњој години универзитета, прешла је на Универзитет у Мајамију да ради са тренером Ејми Дим. 2010. преселила се у Хјустон након што је почетак сезоне био поремећен повредом. Отишла је да тренира код Алена Пауела.[7]

Међународна каријера

[уреди | уреди извор]

2012. године дебитовала је за Обалу Слоноваче на Светском првенству у дворани, освојивши сребрну медаљу на 60 м, уз нови лични рекорд.[8] Упркос томе што је поново оборила рекорд Обале Слоноваче на 100 м, није успела да освоји медаљу на Летњим олимпијским играма 2012.

У атлетској сезони у дворани 2013. оборила је афрички рекорд на 60 м у дворани са временом од 7,00 секунди.[9] Била је непоражена током целе дворанске сезоне. На Светском првенству 2013. очекивало се да ће трка на 200 м бити њена јача дисциплина, али је такође успела да освоји сребро иза Шели-Ен Фрејзер-Прајс на 100 м. Тиме је постала прва Африканка која је освојила медаљу на 100 или 200 м на Светском првенству. Повреда колена ју је спречила да тренира осам месеци, због чега је пропустила дворанску сезону 2016. Почела је да тренира у групи коју води тренер Денис Мичел на Флориди.[10]

Признања и почасти

[уреди | уреди извор]

У марту 2016. Ауре је покренула своју фондацију која има за циљ да помогне да се спорт врати у школе, помогне образовању деце и оснажи сиромашне жене и децу. За њене успехе, председник Аласан Уатара је доделио Миријел Ауре чин витеза Националног ордена за заслуге.[11]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
Представљајући Обала Слоноваче Обалу Слоноваче
2012 Светско првенство у дворани Истанбул, Турска 2. 60 м 7.04
Олимпијске игре Лондон, Уједињено Краљевство 7. 100 м 11.00
6. 200 м 22.57
2013 Светско првенство Москва, Русија 2. 100 м 10.93
2. 200 м 22.32
2014 Светско првенство у дворани Сопот, Пољска 2. 60 м 7.01
Афричко првенство Дурбан, Јужноафричка Република 2. 100 м 11.03
1. 200 м 22.36
2015 Светско првенство Пекинг, Кина 9. (полуфинале) 100 м 10.98
2016 Афричко првенство Дурбан, Јужноафричка Република 1. 100 м 10.99
3. 4 × 100 м штафета 44.29
Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 10. (полуфинале) 100 м 11.01
12. (полуфинале) 200 м 22.59
2017 Светско првенство Лондон, Уједињено Краљевство 4. 100 м 10.98
2018 Светско првенство у дворани Бирмингем, Уједињено Краљевство 1. 60 м 6.97
2019 Светско првенство Доха, Катар 5. 100 м 11.02
2021 Олимпијске игре Токио, Јапан 19. (полуфинале) 100 м 11.28
2022 Светско првенство Јуџин, САД 20. (полуфинале) 100 м 11.25
2023 Светско првенство Будимпешта, Мађарска 28. 100 м 11.29*
3. 4 × 100 м штафета 41.90*

* (испала у квалификацијама)

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Стаза Дисциплина Време Датум Место Напомене
На отвореном 100 метара 10.78 11. јун 2016 Монтверде, САД [12]
200 метара 22.24 19. јул 2013 Монако
У дворани 60 метара 6.97 2. март 2018 Бирмингем, Енглеска

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18. 
  2. ^ „IAAF profile”. IAAF.com. Приступљено 11. 3. 2012. 
  3. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube. 
  4. ^ Brown, Matthew (16 February 2013). Ahour\xe9's sub-seven sprint steals the show in Birmingham. IAAF. Retrieved on 2013-03-02.
  5. ^ Sutton, Nicola (2 March 2018). Report: women's 60m final - IAAF World Indoor Championships Birmingham 2018. IAAF. Retrieved on 2018-03-02.
  6. ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18. 
  7. ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18. 
  8. ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18. 
  9. ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18. 
  10. ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18. 
  11. ^ „Compendium des Compétences Féminines de Côte d'Ivoire”. competencesfeminines.gouv.ci. Приступљено 2024-08-24. 
  12. ^ Cathal Dennehy (11. 6. 2016). „Ahoure powers to African 100m record of 10.78 in Florida”. IAAF. Приступљено 11. 6. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миријел_Ауре&oldid=28390429”