Мравоједи
| Мравоједи Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| џиновски мравојед | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Pilosa |
| Подред: | Vermilingua Illiger, 1811 |
| Породице | |
Мравоједи (Vermilingua) су сисари који су познати по томе што се хране мравима и термитима.[1] Заједно са лењивцима чине ред Pilosa. Савремене врсте су: џиновски мравојед (Myrmecophaga tridactyla), свилени мравојед (Cyclopes didactylus), јужни тамандуа (Tamandua tetradactyla) и северни тамандуа (Tamandua mexicana).
Физичке карактеристике[уреди | уреди извор]
Сви мравоједи имају издужене њушке опремљене танким језиком који се може продужити до дужине веће од дужине главе. Њихова уста у облику цеви имају усне, али немају зубе. Мравоједи користе своје дуге и закривљене канџе да отворе склоништа мрава и термита. Имају густо крзно које их штити од напада инсеката.
Понашање[уреди | уреди извор]
Мравоједи су усамљени сисари који бране своју територију. Мужјаци не улазе на територију других мужјака, али често улазе на територије женки. Имају слабо чуло вида, одличан њух и добар слух.[2] Температура тела мравоједа креће се од 33 °C до 36 °C. Она је нижа док се одмарају, а виша када су у потрази за храном. Њихов дневни унос хране у организам је незнатно већи од њихове енергетске потребе за обављање свакодневних активности. [2]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Мравоједи се хране мравима, термитима, a понекад и пауковима. Да би избегли уједе, жаоке и друге одбрамбене механизме, мравоједи имају тактику да што брже покупе језиком мраве и термите. Мравоједу је обично потребно око минут за један мравињак. Џиновском мравоједу је, да би задовољио своје потребе за калоријама, потребно да посети око 200 мравињака и поједе на хиљаде инсеката.[2] Језик мравоједа је прекривен хиљадама сићушних кукица које се користе да би држале инсекте у усима заједно са пљувачком. Њихов стомак јаким контракцијама меље инсекте.[2]
Еволуција[уреди | уреди извор]
Мравоједи су једна од три преживеле породице сисара из Јужне Америке, друге две породице су оклопници и лењивци.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Giant Anteater”. Canadian Museum of Nature. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 30. 7. 2011.
- ^ а б в г Grzimek 2004, стр. 171–175
Литература[уреди | уреди извор]
- Grzimek, Bernhard (2004). Hutchins, Michael; Kleiman, Devra G; Geist, Valerius; McDade, Melissa С, ур. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 13 (2nd изд.). Detroit: Gale. стр. 171—179. ISBN 978-0-7876-7750-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
