Наваполацк

Координате: 55° 32′ 00″ С; 28° 39′ 00″ И / 55.533333° С; 28.65° И / 55.533333; 28.65
С Википедије, слободне енциклопедије
Наваполацк
Наваполацк; Новополоцк

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Витепска област
РејонПолацки рејон
Основан1958.
Статус града1963.
Становништво
Становништво
 — 2013.107.088
Географске карактеристике
Координате55° 32′ 00″ С; 28° 39′ 00″ И / 55.533333° С; 28.65° И / 55.533333; 28.65
Временска зонаUTC+3
Апс. висина133 m m
Наваполацк на карти Белорусије
Наваполацк
Наваполацк
Наваполацк на карти Белорусије
Остали подаци
ГрадоначелникНаталија Кочанова
Поштански број211440
Позивни број+375 214
Регистарска ознака2
Веб-сајт
novopolotsk.by

Наваполацк или Новополоцк (блр. Наваполацк; рус. Новополоцк) град је у северном делу Републике Белорусије и Витепске области. Административно Наваполацк има статус града обласне субординације на територији Полацког рејона.

Према процени из 2013. у граду је живело 107.088 становника.

Град је центар белоруске нафтне индустрије.

Географија[уреди | уреди извор]

Нови Полацк је смештен на левој обали реке Западне Двине на свега око 6 km западно од града Полацка.

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1958. на око 4 км југозападно од данашњег града, на левој облаи реке Западне Двине почели су радови на изградњи велике рафинерије за прераду нафте. Убрзо је на месту данашњег града никло малено радничко насеље, које је носило назив „Полацко радничко насеље“. Рафинерија је почела са радом 1963. године, а раднике који су градили рафинерију, у новом насељу су заменили радници у рафинерији и њихове породице. Како је поменута рафинерија у то време била један од највећих привредних објеката тог типа, не само у Белорусији него и у целом тадашњем Совјетском Савезу, насеље је убрзано расло и добијало на значају. Већ 14. децембра 1963. године ново насеље добија садашњи назив Наваполацк (Нови Полацк) и службени статус града обласне субординације.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2013. живело 107.088 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2013.
67.110[1] 92.699 92.699 98.138 107.088

Привреда[уреди | уреди извор]

Привреда града почива на нафтнопрерађивачкој индустрији, а сам град учествује са 71% у целокупном обиму производње Витепске области. Најважнији привредни објекти су рафинерија нафте „Нафтан“ и фабрика за производњу синтетичких влакана која ради у склопу рафинерије „Полимир“.

Образовање[уреди | уреди извор]

Дана 14. јула 1968. у Наваполацку је отворена катедра Белоруског политехничког института, која је 1. јануара 1974. прерасла у Наваполоцки политехнички институт, а потом 1993. и у Полацки државни универзитет (ПДУ). Чак 9 од 11 факултета ПДУ-а налази се у Наваполацку, док су одсеци за филологију и информационе технологије у Полацку.

Спорт[уреди | уреди извор]

Најпознатији спортски колективи у граду су фудбалски клуб Нафтан који се такмичи у Премијер лиги Белорусије, а који своје домаће утакмице игра на стадиону Атлант, капацитета 4.500 седећих места, и хокејашки клуб Химик-СКА. Хокејашки клуб је у дванаврата био победник националне Екстралиге, односно играо је у полуфиналу Купа европских шампиона 1966. године.

Неки од најпознатијих белоруских хокејаша започели су каријеру у овом граду, попут браће Андреја и Сергеја Костицина, Владимира Денисова и Сергеја Колосова.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Град Наваполацк има потписане међународне уговоре о сарадњи са следећим градовима:

  1. Пољска Плоцк, Пољска (од 29. маја 1996);
  2. Русија Орехово-Зујево, Русија (од 3. новембра 1998);
  3. Русија Одинцово, Русија (од 10. фебруара 1999);
  4. Француска Живор Француска, (од 8. октобра 2001);
  5. Литванија Мажејкјај, Литванија (од 31. маја 2002);
  6. Русија Пушкин, Русија (од 2003);
  7. Русија Павловск, Русија (2003);
  8. Русија Кстово, Русија (од 7. септембра 2005);
  9. Кина Вејхај, Кина, (од 25. априла 2006);
  10. Летонија Лудза, Летонија (од 18. маја 2007);
  11. Летонија Вентспилс, Летонија (од 7. јуна 2008).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • -{Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6.}. 2005. ISBN 978-985-11-0302-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]