Новембар
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Новембар је једанаести месец у години и има 30 дана.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је трећи месец.
Порекло речи или етимологија[уреди | уреди извор]
Новембар је добио име од латинског (November). Месец је назван по “новем“ (девети месец) римског календара.
Новембар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и МРАТИЊИ МЕСЕЦ, ГРУДЕН, и СТУДЕН као и у старосрпском.
Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[1]
На староруском ГРУДЕЊ, слично старословенском и српском ГРУДЕН. Код Чеха, Пољака, Словенаца и Украјинаца ЛИСТОПАД, слично белоруском ЛІСТАПАД. Код Хрвата се назива СТУДЕНИ.
Верски календари[уреди | уреди извор]
Хришћански празници[уреди | уреди извор]
- Велики празници или црвено слово
- Свети великомученик Димитрије - Митровдан
- Сабор Светог Архангела Михајла - Аранђеловдан
- Србљак
Исламски празници[уреди | уреди извор]
Јеврејски празници[уреди | уреди извор]
Историјски догађаји[уреди | уреди извор]
- 1945. године проглашена Федеративна Народна Република Југославија, са Комунистичком партијом Југославије на власти.
- 1989. године срушен Берлински зид који је симболизовао поделу Европе на западни (капиталистички) и источни (социјалистички) део.
- 1995. године потписан Дејтонски мировни споразум којим је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кончаревић, Ксенија (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику. Београд: СПЦ. стр. 39.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
