Петр Павел

С Википедије, слободне енциклопедије
Петр Павел
Лични подаци
Датум рођења(1961-11-01)1. новембар 1961. (62 год.)
Место рођењаПлана (Чешка), Чешка Република
ДржављанствоЧешка Република
ОбразовањеКинг Колеџ
Породица
СупружникЕва Павлова
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка		ванстраначка личност
9. март 2023 — тренутно.
ПремијерПетр Фијала
ПретходникМилош Земан

Петр Павел ( Czech: [ˈпɛтр ˈпавɛл] ; рођен 1. новембра 1961.) је чешки политичар и бивши генерал војске који је председник Чешке. Претходно је био председник Војног комитета НАТО-а од 2015. до 2018. године, а од 2012. до 2015. године био је начелник Генералштаба чешких оружаних снага.

Рођен у Плани у војној породици, Павел се пријавио одмах по завршетку средње школе 1983. Служио је у Чехословачкој народној армији и придружио се Комунистичкој партији Чехословачке 1985. године. Након Плишане револуције и каснијег распада Чехословачке, Павел је служио у новооснованој чешкој војсци и учествовао у евакуацији базе Карин у Хрватској, што му је донело похвале и међународно признање. Павел је напредовао у војсци да би постао начелник Генералштаба чешких оружаних снага од 2012. до 2015. године. Касније је изабран за председника Војног комитета НАТО-а између 2015. и 2018. године, поставши први војни официр из бившег Источног блока који је обављао ту функцију. Пензионисао се из војске након 44 године и отпуштен је са почастима након што му је истекао мандат.

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Павел је рођен 1. новембра 1961. у Плани, тада у саставу Чехословачке . Његов отац је био обавештајац који је служио у команди Западног војног округа у Табору од 1973. до 1989. [1] Павел је завршио војну гимназију Јан Жижка у Опави . Наставио је студије на Војном универзитету копнене војске у Вишкову, дипломирао је 1983. године и потом се придружио чехословачкој војсци као падобранац, у служби као командир вода.

Године 1985, након две године обавезног периода чекања, Павел се придружио Комунистичкој партији Чехословачке, остајући члан до Плишане револуције у Чехословачкој 1989. Касније је сарађивао са дисидентима као што су Лубош Добровски и Радован Прочазка [2] [3] и назвао је своје чланство у Комунистичкој партији грешком, коју је искупио служећи демократском циљу. [4] [5]

Године 1988. Павел се придружио војној обавештајној служби и наставио студије на курсу за обавештајце на Војној академији у Брну (касније уједињеној са Универзитетом одбране ) од 1988. до 1991. [6] После Баршунасте револуције студирао је на Одбрамбеном обавештајном колеџу у Бетезди, Колеџу за особље у Кемберлију, Краљевском колеџу за одбрамбене студије у Лондону, а дипломирао је на Краљевском колеџу у Лондону са звањем магистра међународних односа. [7]

Каријера вишег менаџмента[уреди | уреди извор]

Павел са Шарлом Мишелом, премијером Белгије, на Међународном безбедносном форуму у Халифаксу 2015.

Након операције у Босни, Павел је служио на разним позицијама у чешкој војсци, укључујући војну обавјештајну службу и дипломатију. Представљао је Чешку на неколико војних дипломатских функција у Белгији, Холандији и Сједињеним Државама.

Од 1993. до 1994. Павел је био заменик војног аташеа Чешке Републике у Белгији. Од 1999. до 2002. био је представник у седишту НАТО-а у Брунсуму . Године 2003. служио је као национални војни представник у Централној команди Сједињених Држава у штабу Операције Трајна слобода у Тампи . Током америчке инвазије на Ирак 2003. године, служио је као официр за везу у америчком штабу у Катару . За то време, он је упозорио да би Ирак могао да употреби оружје за масовно уништење против нападачких снага. [8]

Павел је постављен за бригадног генерала 2002. године. Од 2002. до 2007. године обављао је дужност команданта специјализованих снага, заменика команданта здружених снага и заменика директора Секције Министарства одбране . У годинама 2007–2009 био је војни представник Чешке при Европској унији у Бриселу, а потом 2010–2011 био је представник Чешке у Врховном штабу савезничких сила Европа у Монсу . [9] Павел је постао генерал-мајор 2010. године, а генерал-потпуковник 2012. године. Године 2011. био је члан стручне комисије која је написала Белу књигу о одбрани, оцењивала стање и предлагала мере за унапређење одбране Чешке. [10] [11]

Павел је био заменик начелника Генералштаба Оружаних снага Чешке од јула 2011. до јуна 2012. године. 1. јуна 2012. унапређен је у начелника Генералштаба. На овој функцији организовао је сарадњу војске и академика и трибине о одбрамбеним и безбедносним питањима. [12]

Председничка кампања 2023[уреди | уреди извор]

Павел током митинга подршке Украјини у Брну, март 2022

2019. године, лидери Грађанске демократске странке, КДУ-ЧСЛ, ТОП 09, Градоначелници и независни и Чешке пиратске партије састали су се да разговарају о потенцијалним кандидатима за следеће председничке изборе. Наведено је да је Павел био кандидат о којем се највише разговарало на састанку. [13]

Павел је 29. јуна 2022. објавио своју намеру да се кандидује на чешким председничким изборима 2023. године . Рекао је да жели да победи на изборима како Чешка не би морала да се осрамоти због свог председника. [14] Павел је започео своју званичну кампању 6. септембра 2022, рекавши да жели да „врати ред и мир у Чешку Републику“, [15] на прозападној, [16] проевропској, [17] и антипопулистичкој платформи, [18] ставове за које се залагао током своје каријере високог војног менаџмента. [19] 4. октобра 2022. био је један од три кандидата које је подржао изборни савез Сполу (Грађанска демократска странка, КДУ-ЧСЛ и ТОП 09). [20]

Први круг је одржан 13. и 14. јануара 2023. године. Павел је добио 1.975.056 гласова (35,4%). Завршио је тесно испред бившег чешког премијера Андреја Бабиша, са којим се пласирао у други круг. [21] Павел је победио Бабиша у другом кругу, добивши 58,32% гласова (3.358.926 гласова) према Бабишовим 41,67%. [22] Истог дана му је победу у Прагу честитала лично председница Словачке Зузана Чапутова . [23] Павел ће 9. марта наслиједити одлазећег предсједника Милоша Земана. [24]

Павел планира своја прва инострана путовања у Словачку, Пољску и Украјину како би уверио Чешку у међународне обавезе и изразио подршку Украјини против руске инвазије 2022. године . [25] Пољски председник Анџеј Дуда и украјински председник Володимир Зеленски такође су били први страни лидери са којима је разговарао као новоизабрани председник. [26] Он је такође имао телефонски разговор са тајванским председником Цаи Инг-веном у првим данима након избора како би потврдио ближи дипломатски односи између Чешке Републике и Тајвана, што је изазвало критике Кине. [27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pšenička, Jiří (2023-01-30). „Kořeny Petra Pavla: rázný otec v zeleném”. Seznam Zprávy. Seznam Zprávy. Приступљено 1. 2. 2023. 
  2. ^ Fendrych, Martin (2023-01-11). „Antikomunista Radovan Procházka věřil Pavlovi. A Babiš by se radši popral s Nerudovou”. Economia. Aktuálně.cz. Приступљено 30. 1. 2023. 
  3. ^ Pánik, Jan. „Pavel odmítl slova spolužáka, že o sobě neříká pravdu. Pomluvy od jednoho člověka, vzkázal”. Forum 24. Forum 24. Приступљено 30. 1. 2023. 
  4. ^ „Historik Blažek o mně lže. KSČ byla chyba, za 33 let jsem ji ale odčinil, říká generál Pavel”. 8. 9. 2022. Приступљено 8. 9. 2022. 
  5. ^ Pánik, Jan; Laštůvka, Vojtěch. „Členství v KSČ nechci zlehčovat, ale 33 let jsem sloužil demokracii, říká Petr Pavel”. Forum 24. Forum 24. Приступљено 29. 1. 2023. 
  6. ^ Pšenička, Jiří. „Archivy o generálu Pavlovi: měl tajný kurz D-2, v KSČ byl málo aktivní”. Seznam Zprávy. Seznam Zprávy. Приступљено 1. 2. 2023. 
  7. ^ „Chief of the General Staff of Armed Forces of the Czech Republic” (PDF). Приступљено 22. 3. 2014. 
  8. ^ Dvořáček, Marek (25. 3. 2003). „Český generál: Chemický rozkaz může přijít”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 18. 1. 2023. 
  9. ^ „Generálporučík Pavel má nahradit Picka v čele armády”. ČT24 (на језику: чешки). Česká televize. Приступљено 18. 1. 2023. 
  10. ^ Bílá kniha o obraně (PDF). Prague: Ministry of defense. 2011. Приступљено 29. 1. 2023. 
  11. ^ „Diskutujme víc o armádě, vyzývají tvůrci Bílé knihy veřejnost”. mocr.army.cz (на језику: чешки). Приступљено 29. 1. 2023. 
  12. ^ Gazdík, Jan. „Přemýšlivý generál, skvělý diplomat i drzý chlápek. Petr Pavel dnes odchází do civilu”. Economia. Aktuálně.cz. Приступљено 28. 1. 2023. 
  13. ^ „Začalo hledání nástupce Miloše Zemana. Vstoupit do boje neodmítá ani těžká váha politických válek”. Seznamzpravy.cz (на језику: чешки). Приступљено 3. 11. 2019. 
  14. ^ „Chci boj o Hrad vyhrát, říká generál Pavel. Velkou kampaň zahájí v srpnu”. iDNES.cz (на језику: чешки). 29. 6. 2022. Приступљено 1. 7. 2022. 
  15. ^ „Pavel chce vrátit Česku řád a klid. Zahájil oficiálně svůj boj o Pražský hrad”. iDNES.cz (на језику: чешки). 6. 9. 2022. Приступљено 6. 9. 2022. 
  16. ^ Di Sario, Federica (14. 1. 2023). „Pro-Western retired general leads first round in Czech presidential election”. Politico. Приступљено 15. 1. 2023. 
  17. ^ Bienvenu, Hélène. „Czech Republic: Petr Pavel's election brings back a pro-European moderate to the presidency”. Le Monde. Le Monde. Приступљено 29. 1. 2023. 
  18. ^ Perknerová, Kateřina (5. 8. 2022). „Petr Pavel: Největším soupeřem je pro mě populismus”. Deník.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 1. 2023. 
  19. ^ Sokol, Petr. „Kdo je generál Petr Pavel: Nejvýše postavený muž NATO, válečný hrdina, bývalý komunista i možný prezident”. CZECH NEWS CENTER. Reflex. Приступљено 29. 1. 2023. 
  20. ^ Spurný, Jaroslav (4. 10. 2022). „Nepřekvapivé i rozumné. Koalice SPOLU podpořila Fischera, Nerudovou a Pavla” (на језику: чешки). Týdeník Respekt. Приступљено 6. 10. 2022. 
  21. ^ Holub, Petr; Mahdalová, Kateřina (14. 1. 2023). „Generál Pavel předstihl Babiše, oba suverénně ovládli první kolo”. seznamzpravy.cz (на језику: чешки). Приступљено 15. 1. 2023. 
  22. ^ „"Nevidím poražené a vítězné voliče," řekl Petr Pavel. Vyhrála podle něj pravda a respekt”. ČT24. 28. 1. 2023. Приступљено 28. 1. 2023. 
  23. ^ „Den po zvolení Pavel skládá tým, mluvil se Zelenským a chystá se do krajů”. Česká televize. ČT24, ČTK. Приступљено 29. 1. 2023. 
  24. ^ „Pavel složí prezidentský slib na Hradě 9. března”. ČT24. 28. 1. 2023. Приступљено 28. 1. 2023. 
  25. ^ „Den po zvolení Pavel skládá tým, mluvil se Zelenským a chystá se do krajů”. Česká televize. ČT24, ČTK. Приступљено 29. 1. 2023. 
  26. ^ Šídlová, Tereza. „Pavel přijímá gratulace ze světa. Volat si bude se Zelenským i s Tchaj-wanem”. Seznam Zprávy. Seznam Zprávy. Приступљено 29. 1. 2023. 
  27. ^ „Petr Pavel telefonoval s prezidentkou Tchaj-wanu. Peking už se kvůli tomu ozval Praze”. aktualne.cz (на језику: чешки). Czech News Agency. 30. 1. 2023. Приступљено 31. 1. 2023. 
  • Медији везани за чланак Петр Павел на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петр_Павел&oldid=26414225”