Портал:Општина Баточина

С Википедије, слободне енциклопедије


Општина Баточина

Грб Општине Баточина

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.

Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.

Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.

Изабрано насеље

Црква Брвнара саграђена 1822. године
Црква Брвнара саграђена 1822. године

Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).

Место се под први пут помиње 1516. године под именом Грабовац.

Брзан се налази на 105 метара надморске висине, и то на координатама 44° 06′ 33" северно и 21° 07′ 60" источно. Oд Баточине је удаљен око 6 km, од Крагујевца око 35 km и од Београда око 105 km. Кроз Брзан протиче река Велика Морава.

Налази се на коридору 10 и железничкој прузи Београд-Ниш-Скопље.

Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Брзан је имао 136. домаћинства са 322 харачке главе. Црква брвнара је саграђена 1822. године. Прву школу Брзан добија 1840. Највише становника Брзан је имао 1910. године, а највише кућа је имао 1971., укупно 853.

Даље...

Песма о бици код Баточине

Верски објекти

Да ли сте знали

Задаци

Уколико желите да помогнете у одржавању портала о општини Баточина, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области о општини Баточина недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Добри чланци

Изабрана слика Баточине


Улица Кнеза Милоша Обреновића у Баточини.

остале изабране слике

Изабрани чланак

Црква Светог Петра и Павла
Црква Светог Петра и Павла

Црква Светих апостола Петра и Павла у Бадњевцу, налази се 10 километара од Баточине и 15 километара од Крагујевца и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Грађена је у периоду од 1896. до 1907. године. Слави Светог Петра и Павла.

Иницијативу за подизање храма дао је поп Јован Божић. Министарство просвете је 17. септембра 1868. доставило надлежним црквеним властима готов план за цркву. Црква је убрзо подигнута. Била је посвећена Светом Марку, па је и названа „Маркова црква“.

Касније се увидело да Бадњевцу треба већи и лепши храм, те је донета одлука да се у селу сагради већа црква. Главну реч је поново водио свештеник Јован Божић. Црква је зидана од 1896. до 1903. године. Извођач радова је био Оскар Вендлер, протестант из Саксоније. Рођен је 1959. године, Бадњевац је заволео и са супругом Хермином направио кућицу близу железничке станице и ту остао до смрти 1933. године.

Даље...

Флора и фауна

Демографија

Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.

Општина Баточина11760

Спорт

Клупске просторије ФК „Слога“
Клупске просторије ФК „Слога“

ФК Слога Баточина је фудбалски клуб из Баточине, основан 1924. године. Тренутно се такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Стадион прима око 1000 гледалаца.

Највиши успон и најбољи резултати Слоге везују се за период од 70-их до 90-их година прошлог века када су успели да се изборе за статус српсколигаша, односно чланства у Другој српској лиги, група "Центар". Након ових златних година баточинског фудбала долази период стагнације и постепеног пада Слоге.

У сезони 1989/90. испада из Шумадијско-поморавски лиге и прелази у нижи степен такмичења, Шумадијски лигу, у којој се такмичи са променљивим успехом. У њој 1996/97. године осваја другу позицију са 66 бодова и успева да избори бараж за пласман у зону, у чему и успева савладавши екипе Хајдука из Јовановца и Ибра из Матарушке бање. У шумадијској зони проводи две сезоне из које се 1999/2000. поново сели у Окружну шумадијски лигу. У овој лиги 2000/2001. осваја шесту позицију са 46 бодова. Већ наредне године испада и из овог ранга и постаје члан Међуопштинске лиге група "Југ" у којој наступају клубови из Кнића, Раче и Баточине, а исте године руководство клуба самоиницијативно одлучује да иступи из такмичења и Слога престаје да функционише.

Даље...

Спорт

Вести

Учесници

Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.

  1. Марко Станојевић

Вики портали