Арпадовићи

Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској

Арпадовићи или Арпадовци, Арпади, лоза династије Арпад (мађ. Árpádok, Árpád-ház, слч. Arpádovci) су угарска владарска династија из раног средњег века. Владали су Угарским краљевством до 1301. године. Династија је добила име по војводи Арпаду (890—917) (мађ. Árpád). Под вођством Арпада Мађари су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Стефан Арпадовић је био први угарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102, те Далмацијом 1107. године.

Арпадовићи су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због Босне и Срема. Половином XI века, Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем XII века владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина 1301, завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују Анжујци.

Лоза Арпадовића

Лоза Арпадовића (мађ. Árpádok, Árpád-ház)

• Стефан I Угарски (997—1038)
• Ладислав I Свети (1077—1095)
• Коломан (1095—1116)
• Стефан II Угарски (1116—1131)
• Бела II Слепи (1131—1141)
• Геза II (1141—1162)
• Стефан III Угарски (1162—1172)
  • Ласло II (1162—1163)
  • Стефан IV Угарски (1163—1164)
• Бела III (1172—1196)
• Емерик (1196—1204)
• Андрија II Арпадовић (1204—1235)
  • Ласло III (1204—1205)
• Бела IV (1235—1270)
• Стефан V Угарски (1270—1272)
• Ладислав IV Куманац (1272—1290)
• Андрија III Млечанин (1290—1301).