Рачунарски програм — разлика између измена
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q40056 |
У потпуноси измењен чланак |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Рачунарски програм''' ({{jez-en| Computer program}}) је запис чија је намена да оствари одређене промене на [[Рачунар|рачунару]]. Без програма рачунар не може да ради. |
|||
'''Рачунарски програм''' ({{jez-en| Computer program}}) је списак наредби написан у неком програмском језику намењен за одређену рачунарску платформу. Рачунарски програм написан у неком програмском језику су разумљиви [[човек]]у, али те наредбе не разуме рачунар, због тога се код рачунарског програма помоћу [[компајлер]]а мора превести у бинарни [[код]] да би га [[рачунар]] разумео и извршио. Један од добрих примера је [[Hello World]]. |
|||
Рачунарске програме [[Интерпретатор (рачунарство)|интерпретира]] или, у специјалном случају, директно извршава рачунар. Последица процеса интерпретације су поменуте промене на рачунару. Уско повезани са програмима су [[Програмски језик|програмски језици]]. У оквиру програмских језика одређена су строга правила по којима програм мора да буде написан. Програм може да створи [[човек]] током процеса који се зове [[програмирање]]. Програм такође може да направи и други програм током свог извршавања на рачунару. |
|||
== Примери програма == |
|||
== Пример рачунарског програм ([[изворни код]]) == |
|||
Програме можемо да поделимо према програмском језику у моме су написани. Разни програмски језици прилагођени у потпуности рачунару су човеку готово нечитљиви. Постоји велики број програмских језика прилагођених човеку. Обично се визуелно представљају у облику текста. Други начин представљања који полако постаје све заступљинији је у облику слика које представљају градивне блокове програма. |
|||
Пример програма писаног Пајтон програмским језиком који исписује "Здраво свете!" |
|||
{| style="margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border: solid 1px" |
|||
print('Здраво свете!') |
|||
|• '''Адреса''' |
|||
{{Клица-рачунари}}[[Категорија:Рачунарство]] |
|||
|• '''Ознака''' |
|||
|• '''Наредба''' • |
|||
|• '''Бинарни код''' • |
|||
|{{ref|Murdocca}} |
|||
|- |
|||
| |
|||
| |
|||
|<tt>.begin</tt> |
|||
| |
|||
|- |
|||
| |
|||
| |
|||
|<tt>.org 2048</tt> |
|||
| |
|||
|- |
|||
| |
|||
|<tt>a_start</tt> |
|||
|<tt>.equ 3000</tt> |
|||
| |
|||
|- |
|||
| <tt>2048</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>ld [length],&r1</tt> |
|||
|<tt>11000010 00000000 00101000 00101100</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2052</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>ld [address],%r2 </tt> |
|||
|<tt>11000100 00000000 00101000 00110000</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2056</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>addcc %r3,%r0,%r3 </tt> |
|||
|<tt>10000110 10001000 11000000 00000000</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2060</tt> |
|||
|<tt>loop:</tt> |
|||
|<tt>addcc %r1,%r1,%r0 </tt> |
|||
|<tt>10000000 10001000 01000000 00000001</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2064</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>be done </tt> |
|||
|<tt>00000010 10000000 00000000 00000110</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2068</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>addcc %r1,-4,%r1 </tt> |
|||
|<tt>10000010 10000000 01111111 11111100</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2072</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>addcc %r1,%r2,%r4 </tt> |
|||
|<tt>10001000 10000000 01000000 00000010</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2076</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>ld %r4,%r5 </tt> |
|||
|<tt>11001010 00000001 00000000 00000000</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2080</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>ba loop </tt> |
|||
|<tt>00010000 10111111 11111111 11111011</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2084</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>addcc %r3,%r5,%r3 </tt> |
|||
|<tt>10000110 10000000 11000000 00000101</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2088</tt> |
|||
|<tt>done:</tt> |
|||
|<tt>jmpl %r15+4,%r0 </tt> |
|||
|<tt>10000001 11000011 11100000 00000100</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2092</tt> |
|||
|<tt>length:</tt> |
|||
|<tt>20 </tt> |
|||
|<tt>00000000 00000000 00000000 00010100</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>2096</tt> |
|||
|<tt>address:</tt> |
|||
|<tt>a_start </tt> |
|||
|<tt>00000000 00000000 00001011 10111000</tt> |
|||
|- |
|||
| |
|||
| |
|||
|<tt>.org a_start </tt> |
|||
| |
|||
|- |
|||
| <tt>3000</tt> |
|||
|<tt>a:</tt> |
|||
|<tt>25 </tt> |
|||
|<tt>00000000 00000000 00000000 00011001</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>3004</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>-10 </tt> |
|||
|<tt>11111111 11111111 11111111 11110110</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>3008</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>33 </tt> |
|||
|<tt>00000000 00000000 00000000 00100001</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>3012</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>-5 </tt> |
|||
|<tt>11111111 11111111 11111111 11111011</tt> |
|||
|- |
|||
| <tt>3016</tt> |
|||
| |
|||
|<tt>7 </tt> |
|||
|<tt>00000000 00000000 00000000 00000111</tt> |
|||
|- |
|||
| |
|||
| |
|||
|<tt>.end </tt> |
|||
| |
|||
|- |
|||
|} |
|||
== Види још == |
|||
*[[Софтвер]] |
|||
[[Категорија:Рачунарство]] |
|||
Верзија на датум 11. октобар 2014. у 23:41
Рачунарски програм (енгл. Computer program) је запис чија је намена да оствари одређене промене на рачунару. Без програма рачунар не може да ради.
Рачунарске програме интерпретира или, у специјалном случају, директно извршава рачунар. Последица процеса интерпретације су поменуте промене на рачунару. Уско повезани са програмима су програмски језици. У оквиру програмских језика одређена су строга правила по којима програм мора да буде написан. Програм може да створи човек током процеса који се зове програмирање. Програм такође може да направи и други програм током свог извршавања на рачунару.
Примери програма
Програме можемо да поделимо према програмском језику у моме су написани. Разни програмски језици прилагођени у потпуности рачунару су човеку готово нечитљиви. Постоји велики број програмских језика прилагођених човеку. Обично се визуелно представљају у облику текста. Други начин представљања који полако постаје све заступљинији је у облику слика које представљају градивне блокове програма.
Пример програма писаног Пајтон програмским језиком који исписује "Здраво свете!"
print('Здраво свете!')
