Велимир Илић — разлика између измена

Велимир Илић
Велимир Илић
	Велимир Илић
Лични подаци
Датум рођења	1951. мај 28. (Грешка: Need valid year, month, dayКатегорије:Грешке у годинама год.) • Грешка: Невалидна година. • Грешка: Невалидан дан.
Место рођења	Чачак, ФНРЈ
Религија	Српска православна црква
Професија	Магистар технологије
Политичка каријера
Политичка; странка	Нова Србија; Раније:; Српски покрет обнове; (1990-1997)
Избори
Мандати
Избори
Министар без портфеља; задужен за ванредне ситуације
	27. април 2014.
Избори	16. март 2014.
Председник владе	Александар Вучић
Претходник	Сулејман Угљанин
Избори
Министар за грађевину и урбанизам Републике Србије
	27. јула 2012. — 27. април 2014.
Избори	6. мај 2012.
Председник владе	Ивица Дачић
Председник владе
Министар за инфраструктуру Републике Србије
	15. маја 2007 — 7. јул 2008.
Председник владе	Војислав Коштуница
Председник владе
Министар за капиталне инвестиције
	3. март 2004 — 15. мај 2007.
Председник владе	Војислав Коштуница

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 17. новембар 2014. у 03:30

Велимир Веља Илић (Чачак, 28. маја 1951) је српски политичар, министар за грађевину и урбанизам у Влади Србије бивши министар за капиталне инвестиције (2004—2007) и инфраструктуру (2007—2008) Републике Србије и председник политичке странке Нова Србија.

Политичка каријера

Веља Илић је рођен у Чачку 28. маја 1951. После дипломирања на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, радио је за неколико грађевинских фирми. Приватним предузетништвом се почео бавити 1986. Магистрирао је 2005.

Био је члан СКЈ. Обављао је функцију Председника акционе конференције Савеза комуниста у предузећима „Градитељ“ из Горњег Милановца^[1] и „Хидроградња“ из Чачка. После распада СФРЈ Илић се учланио у Српски покрет обнове (СПО) 1990. године. Изабран је за градоначелника Чачка 1996. победивши кандидата Социјалистичке партије Србије. Убрзо потом (1997) напушта СПО чији је био потпредседник, као и локални одбор СПО, где је био председник и оснива политичку партију Нову Србију (НС) и постаје њен председник.

Септембра 2000. године, на листи Демократске опозиције Србије (ДОС) изабран је за посланика у Савезном парламенту Савезне Републике Југославије (касније Србије и Црне Горе). На изборима одржаним 28. децембра 2003. изабран је за посланика у Народној скупштини Србије испред коалиције Српског покрета обнове и Нове Србије, а од марта 2004. до маја 2007. био је министар за капиталне инвестиције у влади са Војиславом Коштуницом на челу.

За министра за инфраструктуру у другој влади са Војиславом Коштуницом на челу изабран је 15. маја 2007. У том својству потписао је 25. јануара 2008. године у Москви споразум о сарадњи између Србије и Русије у области нафтне и гасне привреде, изградње гасовода кроз Србију и продаје већинског дела НИС-а руском Гаспрому.

На положају министра био је до јула 2008. године.

Након што је доживео лакши мождани удар, 13. фебруара 2009. је хоспитализован у Ургентном центру у Београду.^[2]

Контроверзе

Непосредно након што су извршени напади на неке стране амбасаде у Београду након самопроглашавања независности Косова, фебруара 2008, Велимир Илић је изјавио да је „и разбијање прозора демократија“ и да је битно да је „српска младост стала на страну правде и државе која треба да се заштити и брани“, као да и су „сви догађаји били врло пристојни у односу на шта је могло бити“.^[3] У наредних неколико дана функционери ЛДП оптужили су Велимира Илића да је и претио председнику те странке Чедомиру Јовановићу, наводно говорећи да „Чедомир Јовановић може да буде срећан ако доживи март“. Функционери ЛДП су најавили подизање кривичних пријава против Велимира Илића. Велимир Илић је одбацио оптужбе, апелујући на надлежне органе да провере све тврдње.^[4]

Средином фебруара 2009. године, Илић је за говорницом Народне скупштине протестовао зато што је позивнице за званичну прославу Дана државности Србије потписао министар за рад и социјална питања Расим Љајић, тврдећи да је то „увреда за Карађорђа и за све што је српско“. Изјава је схваћена као референца на чињеницу да је министар Љајић по националности Бошњак, и Влада Србије и бројне странке и невладине организације су најоштрије осудиле ову изјаву и оцениле је као повреду Устава и говор мржње. Илић је појаснио да је негодовао зато што је позивнице потписао министар за рад и социјална питања, а не због министрове националности.^[2]^[5]

Лични подаци

Ожењен је и има петоро деце.^[6] Војислав Илић, градоначелник Чачка, његов је рођени брат.

Добитник је више ордена Српске православне цркве.^[7]

Извори

^ http://istinomer.rs/akter/velimir-ilic/
^ ^а ^б „Илић доживео мождани удар“, Блиц, 13. 2. 2009., Приступљено 13. 02. 2009.
^ Б92: „Илић: демократија је разбити прозор“
^ Б92: „ЛДП: Министри подстичу насиље“
^ „Влада Србије осудила Илићеву изјаву“, Б92, 13. 2. 2009., Приступљено 13. 02. 2009.
^ Радио-телевизија Србије: „Предизборна кампања: обећања, дуели и преговори“
^ Мала су Вељина прса да стану сва ордења („Блиц“, 3. новембар 2013)

Спољашње везе

Кабинет министра без портфеља задуженог за ванредне ситуације

[1] ttp://istinomer.rs/akter/velimir-ilic/

[blic130209-2] а ^б „Илић доживео мождани удар“, Блиц, 13. 2. 2009., Приступљено 13. 02. 2009.

[3] Б92: „Илић: демократија је разбити прозор“

[4] Б92: „ЛДП: Министри подстичу насиље“

[5] „Влада Србије осудила Илићеву изјаву“, Б92, 13. 2. 2009., Приступљено 13. 02. 2009.

[6] Радио-телевизија Србије: „Предизборна кампања: обећања, дуели и преговори“

[7] Мала су Вељина прса да стану сва ордења („Блиц“, 3. новембар 2013)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 {{Инфокутија Политичар
 | име = Велимир Илић
-| датум_рођења = [[28. мај]] [[1951]].
+| датум_рођења = {{датум рођења|28|5|1951|год=да}}
 | место_рођења = [[Чачак]]
 | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]