Трњани (Гарчин) — разлика између измена

Трњани
Трњани;
	Трњани, улаз у село
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бродско-посавска
Општина	Гарчин
Становништво
— 2011.	786
Географске карактеристике
Координате	45° 11′ 11″ С; 18° 09′ 02″ И / 45.186426277890504° С; 18.15066118099679° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	97 m
	Трњани Трњани на карти Хрватске
	Трњани Трњани на карти Бродско-посавске жупаније
Остали подаци
Поштански број	35211 Трњани
Позивни број	+385 35

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. новембар 2014. у 22:17

Трњани су насељено мјесто у саставу општине Гарчин у Бродско-посавској жупанији, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу старе општине Славонски Брод.

Игњат Алојзије Брлић (српска католичка обитељ из Брода), у својој другој књизи "Успомене на стари Брод" на страни 22. пише у дијелу "Православна црква и обћина", и о Трњанима: "...Ну покрај тога може се поуздано тврдити, да је било у Броду и околици православних житељах још из старијег доба, јер су православни већ г.1524. Василија I... за своје епископе са сиедиштем у Пожеги имали... у то доба подпадали су православни у Броду под парокију у Клокочевику, а гробље им је било у Трњаних т.ј. на брежуљку код Трњаних крај цесте идућ из Брода. Тек око године 1780. када се је православно житељство у Броду знатно помножало, добили су гробље према изтоку преко канала Глоговице преко пута од католичког гробља, гди се и данас налази."

У Трњанима су усташе срушиле православну Цркву у Другом свјетском рату, 1941. а исто је срушена и 1992. године, ноћ пред празник Велике Госпојине, јер су рушитељи мислили да је то храмовна слава, иако је слава храма била Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице). Црква је након тога годинама стајала у рушевинама, да би преостали Срби, у радној акцији склонили рушевине и данас се виде само темељи некадашње цркве.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Трњани су имали 786 становника.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Трњани је имало 724 становника, сљедећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	326	45,02%
Хрвати	322	44,47%
Југословени	48	6,62%
Мађари	1	0,13%
Пољаци	1	0,13%
Словаци	1	0,13%
Црногорци	1	0,13%
неопредељени	12	1,65%
регион. опр.	2	0,27%
непознато	10	1,38%
укупно: 724

Потребно је напоменути да су се због ратних застрашивања од стране индоктринираних католика, многи Срби изјаснили на том попису као Хрвати, Југословени или неопредјељени.

Спољашње везе

Овај чланак везан за села у Бродско-посавској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 Игњат Алојзије Брлић (српска католичка обитељ из Брода), у својој другој књизи "Успомене на стари Брод" на страни 22. пише у дијелу "Православна црква и обћина", и о Трњанима: "...Ну покрај тога може се поуздано тврдити, да је било у Броду и околици православних житељах још из старијег доба, јер су православни већ г.1524. Василија I... за своје епископе са сиедиштем у Пожеги имали... у то доба подпадали су православни у Броду под парокију у Клокочевику, а гробље им је било у Трњаних т.ј. на брежуљку код Трњаних крај цесте идућ из Брода. Тек око године 1780. када се је православно житељство у Броду знатно помножало, добили су гробље према изтоку преко канала Глоговице преко пута од католичког гробља, гди се и данас налази."
-У Трњанима су усташе срушиле православну Цркву у Другом свјетском рату, а исто је срушена и 1992. године, ноћ пред празник Велике Госпојине, јер су рушитељи мислили да је то храмовна слава, иако је слава храма била Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице). Црква је након тога годинама стајала у рушевинама, да би преостали Срби, у радној акцији склонили рушевине и данас се виде само темељи некадашње цркве.
+У Трњанима су усташе срушиле православну Цркву у Другом свјетском рату, 1941. а исто је срушена и 1992. године, ноћ пред празник Велике Госпојине, јер су рушитељи мислили да је то храмовна слава, иако је слава храма била Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице). Црква је након тога годинама стајала у рушевинама, да би преостали Срби, у радној акцији склонили рушевине и данас се виде само темељи некадашње цркве.
 == Становништво ==