Балтословенски језици — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
Disambiguated: русински језик → Источнорусински језик, Амстердам (вишезначна одредница) → Амстердам using Dab solver |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
'''Докази у речнику''': Балтословенски језици деле више од 100 [[реч]]и. На пример: |
'''Докази у речнику''': Балтословенски језици деле више од 100 [[реч]]и. На пример: |
||
{| |
{| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="float:left; border:1px solid #aaa;" |
||
|- style="background:#aaf;" |
|||
|-bgcolor="#AAAAFF" |
|||
|+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Сличности балтословенских језика |
|+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Сличности балтословенских језика |
||
|- style="background:#eef;" |
|||
|-bgcolor="#eeeeff" |
|||
! <small>[[прабалтословенски језик|прабалтословенски]]</small> !! <small>[[Литвански језик|Литвански]]</small> !! <small>[[Старопруски језик|Старопруски]]</small> !! <small>[[Летонски језик|Летонски]]</small> !! <small>[[Латгалски језик|Латгалски]]</small> !! <small>[[Прасловенски језик|Прасловенски]]</small> !! <small>[[Старословенски језик|Старословенски]]</small> !! <small>[[Руски језик|Руски]]</small> !! <small>[[Пољски језик|Пољски]]</small> !! <small>[[Српски језик|Српски]] |
! <small>[[прабалтословенски језик|прабалтословенски]]</small> !! <small>[[Литвански језик|Литвански]]</small> !! <small>[[Старопруски језик|Старопруски]]</small> !! <small>[[Летонски језик|Летонски]]</small> !! <small>[[Латгалски језик|Латгалски]]</small> !! <small>[[Прасловенски језик|Прасловенски]]</small> !! <small>[[Старословенски језик|Старословенски]]</small> !! <small>[[Руски језик|Руски]]</small> !! <small>[[Пољски језик|Пољски]]</small> !! <small>[[Српски језик|Српски]] |
||
|- |
|- |
||
Ред 91: | Ред 91: | ||
* [[Источнословенски језици]]: |
* [[Источнословенски језици]]: |
||
** [[белоруски језик]], |
** [[белоруски језик]], |
||
** [[русински језик]], |
** [[Источнорусински језик|русински језик]], |
||
** [[руски језик]], |
** [[руски језик]], |
||
** [[украјински језик]]; |
** [[украјински језик]]; |
||
Ред 127: | Ред 127: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{citation | author=Barschel; Kozianka; Weber (eds.) | title=Indogermanisch, Baltisch und Slawisch, Kolloquium in Zusammenarbeit mit der Indogermanischen Gesellschaft in Jena, September 1989 | location=[[Munich]] | publisher=Otto Sagner | year=1992 | isbn=3-87690-515-X |language=German}} |
* {{citation | author=Barschel; Kozianka; Weber (eds.) | title=Indogermanisch, Baltisch und Slawisch, Kolloquium in Zusammenarbeit mit der Indogermanischen Gesellschaft in Jena, September 1989 | location=[[Munich]] | publisher=Otto Sagner | year=1992 | isbn=3-87690-515-X |language=German}} |
||
* {{citation| authorlink=Robert S. P. Beekes |first=Robert |last=Beekes | title=Comparative Indo-European Linguistics | location=[[Амстердам |
* {{citation| authorlink=Robert S. P. Beekes |first=Robert |last=Beekes | title=Comparative Indo-European Linguistics | location=[[Амстердам|Amsterdam]] | publisher=John Benjamins | year=1995 | id=ISBN 90-272-2151-0 (Europe), ISBN 1-55619-505-2 (U.S.)}} |
||
* {{citation| last=Curta |first=Florin |title=The Slavic Lingua Franca. (Linguistic Notes of an Archaeologist Turned Historian) | url=http://florida.academia.edu/FlorinCurta/Papers/161557/The-Slavic-lingua-franca--Linguistic-notes-of-an-archaeologist-turned-historian- |journal=East Central Europe/L'Europe du Centre-Est |issue= 31 |year=2004 |pages=125–148}} |
* {{citation| last=Curta |first=Florin |title=The Slavic Lingua Franca. (Linguistic Notes of an Archaeologist Turned Historian) | url=http://florida.academia.edu/FlorinCurta/Papers/161557/The-Slavic-lingua-franca--Linguistic-notes-of-an-archaeologist-turned-historian- |journal=East Central Europe/L'Europe du Centre-Est |issue= 31 |year=2004 |pages=125–148}} |
||
* {{citation |last=Fortson |first=Benjamin W. |title=Indo-European Language and Culture: An Introduction |location=Malden, Massachusetts |edition=2nd |publisher=Blackwell |year=2010 |isbn=978-1-4051-8896-8}} |
* {{citation |last=Fortson |first=Benjamin W. |title=Indo-European Language and Culture: An Introduction |location=Malden, Massachusetts |edition=2nd |publisher=Blackwell |year=2010 |isbn=978-1-4051-8896-8}} |
Верзија на датум 5. децембар 2014. у 00:06
Балтословенска језичка заједница је претпостављена скупина балтичких и словенских језика у оквиру индоевропских језика. Сличности између две наведене скупине језика су толике да се не срећу међу другим скупинама индоевропских језика.
По претпоставци сви језици из ове скупине воде порекло од прабалтословенског језика, из кога су се првобитно издвојили прасловенски и прабалтички језик. Међутим, постоје и другачија (мада мањинска) мишљења о блискости словенских и балтичких језика. Она се ослањају на „вишемиленијумски језички додир“ обе језичке скупине, услед чега је дошло до сличности.
Једна од важних сличности балтичких и словенских језика јесте и то што су обе језичке групе „најархаичније“ од свих група индоевропске породице језика.
Порекло
По највероватнијој научној претпоставци, Курганској претпоставци [1], која се заснива на поређењу данашњих језика, сви балтословенски језици су настали од прабалтословенског језика, који је, опет, настао од источног огранка праиндоевропског језика на степама Понта (познат и као Сатемски). Прабалтословенски језик је вероватно постојао од 3. до 1. миленијума п.н.е. Дати језик био је близак индоиранском језику и прагерманском језику.
„Зрело доба“ прабалтословенског језика везује се за раздобље 1500-1300. п. н. е.. После тога се дати језик распао на два засебна језика: прабалтички и прасловенски језик.
Докази сличности балтословенских језика
Докази Бругмана
Докази Семерењија
Докази у речнику: Балтословенски језици деле више од 100 речи. На пример:
прабалтословенски | Литвански | Старопруски | Летонски | Латгалски | Прасловенски | Старословенски | Руски | Пољски | Српски |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
lḗjpā | líepa | līpa | liẽpa | līpa | лéјпā | липа | липа | lipa | липа |
ránkā | rankà | rānkan | rùoka | rūka | рáнкā | рǫка | рукá | ręka | рука |
galwā́ | galvà | galwo | galva | golva | Галвà | Глава | Головá | głowa | Глава |
Списак балтословенских језика
Балтославенској језичној заједници припадали су следећи језици:
Балтички језици балтославенске језичне заједнице:
Словенски језици балтославенске језичне заједнице:
Државе у којима се говоре балтословенски језици
- Литванија (литвански),
- Летонија (летонски, руски),
- Пољска (пољски),
- Чешка (чешки),
- Словачка (словачки),
- Русија (руски),
- Белорусија (руски, белоруски),
- Украјина (украјински, руски),
- Словенија (словеначки),
- Хрватска (хрватски),
- Србија (српски),
- Босна и Херцеговина (босански, српски, хрватски),
- Црна Гора (српски, црногорски),
- Бугарска (бугарски),
- Македонија (македонски).
Извори
- ^ Kortlandt 1990, стр. 134.
Литература
- Barschel; Kozianka; Weber (eds.) (1992), Indogermanisch, Baltisch und Slawisch, Kolloquium in Zusammenarbeit mit der Indogermanischen Gesellschaft in Jena, September 1989 (на језику: German), Munich: Otto Sagner, ISBN 3-87690-515-X
- Beekes, Robert (1995), Comparative Indo-European Linguistics, Amsterdam: John Benjamins, ISBN 90-272-2151-0 (Europe), ISBN 1-55619-505-2 (U.S.)
- Curta, Florin (2004), „The Slavic Lingua Franca. (Linguistic Notes of an Archaeologist Turned Historian)”, East Central Europe/L'Europe du Centre-Est (31): 125—148
- Fortson, Benjamin W. (2010), Indo-European Language and Culture: An Introduction (2nd изд.), Malden, Massachusetts: Blackwell, ISBN 978-1-4051-8896-8
- Gray, R.D.; Atkinson, Q.D. (2003), „Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin”, Nature, 426 (426): 435−439, Bibcode:2003Natur.426..435G, PMID 14647380, doi:10.1038/nature02029
- Holzer, Georg (2001), „Zur Lautgeschichte des baltisch-slavischen Areals”, Wiener slavistisches Jahrbuch (на језику: German) (47): 33—50
- Holzer, Georg (2002), „Urslawisch”, Enzyklopädie des Europäischen Ostens (PDF) (на језику: German), Klagenfurt: Wieser Verlag, Приступљено 1. 10. 2008
- Holzer, Georg (2007), Historische Grammatik des Kroatischen. Einleitung und Lautgeschichte der Standardsprache (на језику: German), Frankfurt am Main: Peter Lang, ISBN 978-3-631-56119-5
- Kortlandt, Frederik (1978), „I.-E. palatovelars before resonants in Balto-Slavic” (PDF), Recent Developments in Historical Phonology: 237—243[мртва веза]
- Kortlandt, Frederik (2009), Baltica & Balto-Slavica, Amsterdam-New York: Rodopi, ISBN 978-90-420-2652-0
- Matasović, Ranko (2005), „Toward a relative chronology of the earliest Baltic and Slavic sound changes” (PDF), Baltistica, 40/2
- Matasović, Ranko (2008), Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika (на језику: Croatian), Zagreb: Matica hrvatska, ISBN 978-953-150-840-7
- Novotná, Petra; Blažek, Václav (2007), „Glottochronolgy and its application to the Balto-Slavic languages” (PDF), Baltistica, XLII (2): 185—210
- Olander, Tomas (2002), Det baltoslaviske problem – Accentologien (pdf) (на језику: Danish) Thomas Olander's Ph.D. thesis on the existence of Balto-Slavic genetic node solely on the basis of accentological evidence
- Olander, Thomas (2009), Balto-Slavic Accentual Mobility, Berlin & New York: Mouton de Gruyter, ISBN 978-3-11-020397-4
- Stang, Christian (1957), Slavonic accentuation, Oslo: Universitetsforlaget, ISBN 978-82-00-06078-9
- Szemerényi, Oswald (1957), „The problem of Balto-Slav unity”, Kratylos, 2: 97—123
- Young, S (2009), „Balto-Slavic languages”, Concise encyclopedia of languages of the world, ISBN 978-0-08-087774-7