Помазање — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене Андрија (разговор) на последњу измену корисника 93.86.193.169
Ред 5: Ред 5:


'''Помазаник''' (хебрејски: מָשִׁיחַ машијах/месија, грчки: христос) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је [[Бог]] изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). Рани хришћани су, за разлику од осталих Јевреја, сматрали Исуса помазаником, одакле и назив Христос, односно Месија.
'''Помазаник''' (хебрејски: מָשִׁיחַ машијах/месија, грчки: христос) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је [[Бог]] изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). Рани хришћани су, за разлику од осталих Јевреја, сматрали Исуса помазаником, одакле и назив Христос, односно Месија.

Ова пракса сеже дубоко у антику и резултат је култа плодности. Бог је замишљан као небески оплодитељ (зато је Бог једнобожачких религија назван Оцем) Мајке природе. Кишом оплођује њиве и оне рађају. Људи су у семеној течности људи и животиња видели воду живу, која производи живот. Та вода, уље, се спреми у унутрашњост женке, земље, и зато се назива сперма, од спремити, а називи на грчком и латинском су идентични, пневма и спирита. Све флуидно са неба је сматрано као Божје оплођавање па тако постоји изрека да ако некога птица унереди да је то срећа, благослов. Дух свети је симбол те семене течности, па је Марија (Богородица) Исуса зачела Духом светим, а приликом Исусовог крштења у реци Јордан, Дух свети је на њега сишао у виду голуба. Потпунији извештај би био да се птица испразнила на њега, али је то изостало. Том приликом Исус постаје Христ, помазаник (сам термин христ је од храст, који се као бадњак, св.дрво паганских Словена, помазује медом и вином и спаљује, жртвује, на будну, Бадњу ноћ, некада људска жртва, дете), Дух свети силази на њега. У Старом Завету цареви и свештеници су помазивани уљем из рога, који је симбол фалуса, па не чуди и грчки назив за Бога Кирије, што би на српском било курац. Кир је господин, а термин курчити се, на српском, није вулгаризам већ бити силан, поносан, битан. На мађарском господин је ур. Енглески пежоративни назив за мушки сполни орган је и дик, што је дика, а латински фалус је од хвалити се. Молитва која је ушла у хришћанство, Господе помилуј, на грчком Кирие елеисон, је управо значења Божијег свршавања, оплођавања, јер ово елеисон је од јелеј, уље, оил. У православљу св.тајна јелеосвећења.


== Помазање у хришћанству ==
== Помазање у хришћанству ==

Верзија на датум 7. децембар 2014. у 13:35

Помазање у древном Египту.

Помазање (грчки: χρισμα хризма – миропомазање, χρησις хрисис – употреба, коришћење) је антички обред приликом кога је свето уље мазано на главу новом краљу или првосвештенику.[1]

Краљеви Израела и велики свештеници примали су помазање уљем као знак нове службе, након чега су стицали звање помазаника (1 С 10.1; Лв 8.12). Помазање је у почетку било искључива привилегија јеврејских свештеника. Самуило проширује употребу уља и на хебрејске владаре помазавши Саула и Давида. Све од Мојсија до пророка Самуила, свето уље је користило искључиво свештенство да прими „откривење од Бога“. Било је строго забрањено да се слободно прави и користи јер „оно је свето и ви ћете га сматрати за свето“. За кршење забране следила је најтежа казна: „Ко начини такво уље или намаже њим некога, тај ће се истребити из народа свога“.(Излазак 30:33)

Помазаник (хебрејски: מָשִׁיחַ машијах/месија, грчки: христос) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је Бог изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). Рани хришћани су, за разлику од осталих Јевреја, сматрали Исуса помазаником, одакле и назив Христос, односно Месија.

Помазање у хришћанству

У хришћанству је помазање једна од светих тајни. Оно се сматра тајном добијања дарова светог Духа, путем премазивања светим уљем. У православном хришћанству, помазивање се обавља одмах након крштења. „Помазање је изнад крштења. Јер због помазања (гр: хризма) се зовемо хришћани, не због крштења (гр: баптизам)“.[2]

Детаљан приказ хришћанског помазања даје Кирил Јерусалимски који објашњава да се уље „симболички наноси на чело и друге органе осета“ и да „уши, ноздрве и груди посебно треба намазати.“ Кирил сматра да тек поставши помазани (христос), верни заиста постају хришћани.

Код православних се помазање назива миропомазање (грчки: μυρον χρισμα мирон хрисма) по једном од састојака, миру или измиру, а код католика света потврда (лат: confirmatio) јер потврђује постајање иницијанта хришћанином.

У историји нововековне српске државе миропомазани владари били су: Кнез Милош Обреновић, Кнез Александар Карађорђевић, Кнез Михајло Обреновић, Краљ Милан Обреновић, Краљ Александар Обреновић и Краљ Петар I Карађорђевић.[тражи се извор]

Наводи

  1. ^ Glosar Novog zavjeta - Wikizvor
  2. ^ Јевеанђеље по Филипу

Види још

Спољашње везе