Новгородска област — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Административна јединица
{{Административна јединица
| име = Новгородска област
| име = Новгородска област
| име_генитив =
| име_генитив = Новгородске области
| локално_име =
| локално_име = -{Новгородская область}-
| застава = Flag of Novgorod Oblast.svg
| застава = Flag of Novgorod Oblast.svg
| грб = Coat of arms of Novgorod Oblast.svg
| грб = Coat of arms of Novgorod Oblast.svg
| положај = Novgorod in Russia.svg
| положај = Novgorod in Russia.svg
| држава = {{застава|Русија}}
| држава = {{застава|Русија}}
| округ = [[Северозападни федерални округ|Северозападни]]
| федерални_округ = [[Северозападни федерални округ|Северозападни]]
| површина = 54.501
| површина = 55.300
| становништво = 622.430
| становништво = 622.430
| година_становништво = 2014
| година_становништво = 2014
| главни_град = [[Велики Новгород]]
| главни_град = [[Велики Новгород]]
| густина = 11,9
| густина = 11,42
| позивни_број = <code>53</code>
| позивни_број = 53
| валута = [[руска рубља]]
| службени_језик = [[руски језик|руски]]
| ИСО = -{RU-NGR}-
| страница = [http://region.adm.nov.ru/ -{region.adm.nov.ru/}-]
| временска_зона = -{[[UTC+3]]}- <small>([[Московско време]])</small>
}}
}}
⚫
'''Новгородска област''' ({{јез-рус|Новгородская область}}) или традиционално '''Новгородчина''' ({{јез-рус|Новгородчина}}) [[Административна подела Русије|конститутивни је субјект ]] [[русија|Руске Федерације]]<ref name= Конституция Российской Федерации >{{Cite news |url=http://constitution.kremlin.ru/#article-65 |title= Конституция Российской Федерации ''|}}</ref> са статусом [[Области Русије|области]] на простору [[Северозападни федерални округ|Северозападног федералног округа]], на северозападу [[европски део Русије|европског дела]] Русије.


Граничи се са територијама [[псковска област|Псковске области]] на западу, [[тверска област|Тверске области]] на југу, [[лењинградска област|Лењинградском облашћу]] на северу и [[вологдска област|Вологдском облашћу]] на североистоку и истоку. Са површином од 55.300 км² налази се на 49. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2014. на подручју области је живело укупно 622.430 становника или у просеку 11,42 ст/км². Главни и највећи град области је [[Велики Новгород]], док су већи градови још и [[Боровичи]] и [[Стараја Руса]]. Основу популације чине [[Руси]] чији процентуални удео у укупној популацији износи око 89%, док су најбројније мањинске етничке заједнице [[Украјинци]], [[Белоруси]] и [[Роми]].
⚫
'''Новгородска област''' ({{јез-рус|Новгородская область}}) је [[Административна подела Русије|конститутивни субјект Руске Федерације]]<ref name= Конституция Российской Федерации >{{Cite news |url=http://constitution.kremlin.ru/#article-65 |title= Конституция Российской Федерации '' |}}</ref> са статусом [[Области Русије|области]] на простору [[Северозападни федерални округ|Северозападног федералног округа]] у [[Европа|европском]] делу [[Русија|Русије]].


У административном смислу област је подељена на 21 општински рејон и 3 града обласне субординације. На територији рејона постоји укупно 21 насеља урбаног типа, а од тог броја њих 7 су градови рејонске субординације (другостепени градови) и 11 варошица. Рејони су подељени на урбане и руралне заједнице (или другостепене општине) којих има укупно 220.
Административни центар области је град [[Велики Новгород]].

Површина области је 53.895 -{km}-². Године [[2009]]. област је имала 645.986 становника.
Подручје око града Новгорода се сматра једним од језгара првобитне руске државе, а оснивачем града сматра се [[варјази|варјашки]] војсковођа [[Рјурик]], зачетник династије [[рјуриковичи|Рјуриковича]] (још [[862]]. године). Средњовековна [[Новгородска република]] која је на врхунцу своје моћи обухватала готово целокупно подручје данашње северозападне Русије сматра се првом демократском словенском земљом којом је управљало изабрано веће. Једина је то средњовековна руска земља која никада није била окупирана од стране [[златна хорда|монголско-татарских]] хорди. Током целог средњег века град [[Новгород]] је био један од најважнијих културних и политичких центара руских земаља. Садашњој Новгородској области која је основана [[1944]]. године претходила је [[Новгородска губернија]], административна јединица [[Руска Империја|Руске Империје]] која је постојала од [[1727]]–[[1927]]. године.

[[Историјски споменици Новгорода и околине]] од [[1992]]. године налазе се на [[Унеско]]вој [[Светска баштина Унеска|листи светске баштине]]. Област је [[1967]]. награђена највишим државним признањем [[СССР|Совјетског Савеза]], [[Орден Лењина|Орденом Лењина]].


== Етимологија ==
== Етимологија ==

Верзија на датум 25. децембар 2014. у 18:08

Новгородска област
Новгородская область
Положај Новгородске области
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Главни градВелики Новгород
Службени језикруски
Површина55.300 km2
Становништво2014.
 — број ст.622.430
 — густина ст.11,26 ст./km2
Валутаруска рубља
 — ISO 3166-2RU-NGR
Временска зонаUTC+3 (Московско време)
Позивни број53
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Новгородска област (рус. Новгородская область) или традиционално Новгородчина (рус. Новгородчина) конститутивни је субјект Руске ФедерацијеГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> са статусом области на простору Северозападног федералног округа, на северозападу европског дела Русије.

Граничи се са територијама Псковске области на западу, Тверске области на југу, Лењинградском облашћу на северу и Вологдском облашћу на североистоку и истоку. Са површином од 55.300 км² налази се на 49. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2014. на подручју области је живело укупно 622.430 становника или у просеку 11,42 ст/км². Главни и највећи град области је Велики Новгород, док су већи градови још и Боровичи и Стараја Руса. Основу популације чине Руси чији процентуални удео у укупној популацији износи око 89%, док су најбројније мањинске етничке заједнице Украјинци, Белоруси и Роми.

У административном смислу област је подељена на 21 општински рејон и 3 града обласне субординације. На територији рејона постоји укупно 21 насеља урбаног типа, а од тог броја њих 7 су градови рејонске субординације (другостепени градови) и 11 варошица. Рејони су подељени на урбане и руралне заједнице (или другостепене општине) којих има укупно 220.

Подручје око града Новгорода се сматра једним од језгара првобитне руске државе, а оснивачем града сматра се варјашки војсковођа Рјурик, зачетник династије Рјуриковича (још 862. године). Средњовековна Новгородска република која је на врхунцу своје моћи обухватала готово целокупно подручје данашње северозападне Русије сматра се првом демократском словенском земљом којом је управљало изабрано веће. Једина је то средњовековна руска земља која никада није била окупирана од стране монголско-татарских хорди. Током целог средњег века град Новгород је био један од најважнијих културних и политичких центара руских земаља. Садашњој Новгородској области која је основана 1944. године претходила је Новгородска губернија, административна јединица Руске Империје која је постојала од 1727–1927. године.

Историјски споменици Новгорода и околине од 1992. године налазе се на Унесковој листи светске баштине. Област је 1967. награђена највишим државним признањем Совјетског Савеза, Орденом Лењина.

Етимологија

Област носи име по административном центру, граду Великом Новгороду, који се често назива само Новгород. На месту старих словенских насеља, негде у VIII—IX веку подигнут је сасвим нови град, који је добио баш такво име „Нови град“ (рус.Нов-город).

Новгород се већ 859. године, у Софијском летопису, спомиње као центар Новгородске земље, да би већ који век касније постао центар огромне републике познате као Господин Велики Новгород.

Географија

Област се налази у Источноевропској низији јужно од Санкт Петербурга и у близини балтичких земаља. Њена површина је прекривена мочварама и благим узвишењима (највиши врх 296 m). Ту се налази и велико језеро Иљмењ. На југоистоку област се наслања на Валдајску висораван.

У саобраћајном погледу област има веома добар положај на путу од Москве према Санкт Петербургу, са везама ка западу (Псков) и југу (Белорусија).

Велики Новгород је један од најстаријих руских градова који је као центар самосталне Новгородске републике у 13. веку одбио нападе Швеђана и крсташа. Тек је у 16. веку Московска кнежевина овде успоставила своју врховну власт.

Најважније индустријске гране су хемијска, електронска и индустрија прераде метала, као и туризам. Град Новгород, бројна језера и Валдајски паркови природе сваке године привлаче хиљаде туриста. Поред Новгорода, значајно је бањско место Стараја Руса.

Административна подела

Област је подељена на 21 рејон (срез) и има 10 градова.

Становништво

Кретање броја становника
2002.2010.
694,355634,111

Види још

Референце

Спољашње везе

Новгородска област на Викимедијиној остави.

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:58_26_N_32_23_E_type:рејон_region:RU-NGR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новгородска_област&oldid=10643882”