Општина Ада

Општина Ада
Датотека:Ada
Грб општине Ада Грб
Основни подаци
Становништво
Географске карактеристике
Површина	227 km2
Остали подаци

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места

• Ада
• Мол
• Оборњача
• Стеријино
• Утрине

Мапа општине Ада

Историја

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама.

Етничка структура

Попис 2002. године

• Мађари - 14558 (76,64%)
• Срби - 3324 (17,5%)
• Роми - 277 (1,45%)
• Југословени - 275 (1,44%)
• остали

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Етнички састав према попису из 2011.‍
Мађари			12.750	75,04%
Срби			2.956	17,40%
Роми			323	1,90%
Југословени			74	0,44%
Хрвати			50	0,29%
Албанци			25	0,16%
Словаци			18	0,11%
Муслимани			13	0,08%
Немци			11	0,06%
Румуни			11	0,06%
Црногорци			8	0,05%
Буњевци			6	0,04%
Русини			4	0,02%
Украјинци			4	0,02%
Руси			3	0,02%
Словенци			3	0,02%
Власи			1	0,01%
остали			10	0,06%
Регионална припадност			84	0,49%
неизјашњени			388	2,28%
непознато			249	1,47%

Верски састав становништва општине по попису 2011. године

Верски састав‍
Католици			12.761	75,10%
Православци			3.193	18,79%
Протестанти			93	0,55%
Муслимани			40	0,24%
Јудаизам			2	0,02%
атеисти и агностици			65	0,39%
остали			13	0,08%
неизјашњени			490	2,88%
непознато			316	1,86%