Банови Далмације и Хрватске — разлика између измена
м sablon |
Нема описа измене |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| Уобичајен_назив = |
| Уобичајен_назив = |
||
| Слика_застава = |
| Слика_застава = |
||
| Слика_грб = |
| Слика_грб = Coa_Croatia_Country_History_(Fojnica_Armorial).svg |
||
| Име_генитив = Хрватске |
| Име_генитив = Средњовековне Бановине Хрватске |
||
| Слика_карта = Hungary 13th century.png |
| Слика_карта = Hungary 13th century.png |
||
| Текст_карта = |
| Текст_карта = |
||
| Ред 58: | Ред 58: | ||
}} |
}} |
||
{{Историје|Хрватске}} |
{{Историје|Хрватске}} |
||
'''Бановина Хрватска''' је назив за покрајину средњовековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Настала је од територије некадашње независне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевине Хрватске]] која је након 1102. дошла под врховну власт [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]]. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године. |
'''Бановина Хрватска''' је назив за покрајину средњовековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Настала је од територије некадашње независне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевине Хрватске]] која је након 1102. дошла под врховну власт [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]]. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године. |
||
Верзија на датум 2. јануар 2015. у 23:16
- За чланак о истоименој бановини Краљевине Југославије, погледајте чланак Бановина Хрватска.
| Бановина Хрватска | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1102.—1527. | |||||||||
.svg) Грб
| |||||||||
 Угарске покрајине у 13. вијеку | |||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља | .svg){kind=small} Краљевина Угарска | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| бан | |||||||||
• | Угра (први), Крсто I Франкопан Озаљски (задњи) | ||||||||
| Законодавна власт | сабор | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1102. | ||||||||
• Унија са Угарском | 1102. | ||||||||
• Битка на Мохачу | 29. август 1526. | ||||||||
• Укључење у Хабзбуршку монархију | 1527. | ||||||||
• Укинуто | 1527. | ||||||||
| |||||||||
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Бановина Хрватска је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је од територије некадашње независне Краљевине Хрватске која је након 1102. дошла под врховну власт Краљевине Угарске. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.
Име
Ова територија је званично имала статус бановине, али је називана и краљевином. Забележено је да је 1351. године одржан најстарији сабор "Краљевине Хрватске и Далмације“.[1]
Историја
Смрт Стјепана II Трпимировића 1091. је значила, не само изумирање династије Трпимировић, него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у Будиму. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору (Славонија је тада чинила посебну угарску бановину).
Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт Хабзбуршке монархије. Као и читава Краљевина Угарска, и Хрватска се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт Османског царства које се ширило на њен рачун.
Територија
Бановина Хрватска је првобитно укључивала и приморске и панонске делове некадашње Краљевине Хрватске, да би потом из ње била издвојена Бановина Славонија. Крајем 15. века, ове две бановине су поново спојене у једну.
Види још
Референце
- ^ Robinson & Gastelum 1998, стр. 50.
Литература
- Robinson, William H.; Gastelum, Raymond (1998). Parliamentary Libraries and Research Services in Central and Eastern Europe: Building More Effective Legislatures. Walter de Gruyter. стр. 50—. ISBN 978-3-11-095409-8.
