Демогеографија — разлика између измена
м Бот: Селим 18 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q852082 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
== Задатак географије становништва == |
== Задатак географије становништва == |
||
Основни задаци науке су издвајање [[ |
Основни задаци науке су издвајање [[становништво|популационо]]-географских регија, тј. [[простор]]а са истим или сличним размештајем, структурама и кретањем становништва, даље, одређивање доприноса појединих [[фактор]]а, који су ту разноликост условили и одређивање битних карактеристика сваке од издвојених [[регија]] у односу на све остале регије. Географија становништва у ужем смислу посебну пажњу поклања бројном кретању становништва, [[природни прираштај|природном прираштају]] и миграционим процесима. |
||
== Методе == |
== Методе == |
Верзија на датум 3. јануар 2015. у 17:29
Географија становништва је географска дисциплина, део друштвене географије, која се бави проучавањем просторне карактеристике стања и кретања становништва. Разлика између демографије и географије становништва огледа се у томе што је прва наука о становништву, а друга је наука о просторном размештају становништва.
Задатак географије становништва
Основни задаци науке су издвајање популационо-географских регија, тј. простора са истим или сличним размештајем, структурама и кретањем становништва, даље, одређивање доприноса појединих фактора, који су ту разноликост условили и одређивање битних карактеристика сваке од издвојених регија у односу на све остале регије. Географија становништва у ужем смислу посебну пажњу поклања бројном кретању становништва, природном прираштају и миграционим процесима.
Методе
Географија становништва користи неколико метода:
- картографски метод
- статистички метод
- компаративни метод
- анализу и синтезу података
- демографски метод.
Веза са другим наукама
Становништво је комплексан предмет проучавања, који осим просторне разноликости има и друге особине, којима се баве друге науке: демографија, социологија, урбанизам, етнологија, историја, економија и др. Дакле, у основи њихових проучавања је становништво, али са различитих тачака гледишта.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд