Џејмс Бредли — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот: козметичке измене |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
| напомене = |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). |
'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821),јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>[http://books.google.com/books?id=ps1WS1-5_dYC&pg=PA413 ''Историја астрономије осамнаестог века'', с. 413] (Едитовано од стране Клода-Луија Матјеа, и издато од стране Башелјеа, Париз, 1827). видети и стр. xvii и 420.</ref> |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Бредли је рођен у Черборну, у близини Челтенхама у округу Глукестершајер, од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.<ref>{{cite book |title=Биографска енциклопедија астронома|last=Хокеј|first=Томас |year=2009 |publisher=Спрингер издаваштво |isbn=978-0-387-31022-0 |accessdate=22. август 2012 |url=http://www.springerreference.com/docs/html/chapterdbid/58198.html}}</ref> |
Бредли је рођен у Черборну, у близини Челтенхама у округу Глукестершајер, од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.<ref>{{cite book |title=Биографска енциклопедија астронома|last=Хокеј|first=Томас |year=2009 |publisher=Спрингер издаваштво |isbn=978-0-387-31022-0 |accessdate=22. август 2012 |url=http://www.springerreference.com/docs/html/chapterdbid/58198.html}}</ref> Након похађања Вествуд гимназије,<ref>{{cite web | last =Роулинсон| first =Керолајн| title =Краљевски осматрач звезда је био ученик | work =Историјат вествудске гимназије | publisher =Група Вествуд гимназије | year =1988 | url =http://www.tallhat.com/westwoods/history-of-westwoods.htm | accessdate =24. октобар 2013 }}</ref> приступио је Балијол колеџу при Кембриџу 15. марта 1711. године, и стекао дипломе основних и мастер студија 1714., то јест 1717. године. Његове ране опсервације су вршене у ректорату Ванстида у Есексу, под туторством Џејмса Паунда, његовог ујака, који је уједно био и врло вешт астроном. Бртедли је изабран за члана [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 6. новембра 1718. године. |
||
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, |
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, када је добиопосао савилијанског професора астрономије на универзитету [[Оксфорд]], где је такође и као читач на тему експерименталне филозофије у периоду од 1729. до 1760. године одржао 79 предавања у Ашмолеан музеју. |
||
Године 1722. је Бредли измерио пречник Венере великим ваздушним телескопом са фокалном дужином која износи {{convert|212|ft|abbr=on}}.<ref>TОвај одељак је парафразиран из "Енциклопедије Британике", издање из 1888. године''.</ref> |
Године 1722. је Бредли измерио пречник Венере великим ваздушним телескопом са фокалном дужином која износи {{convert|212|ft|abbr=on}}.<ref>TОвај одељак је парафразиран из "Енциклопедије Британике", издање из 1888. године''.</ref> |
||
| Ред 31: | Ред 31: | ||
Бредлијево откриће [[Аберација (астрономија)|аберације]] се догодило док је покушавао да открије звездану [[Паралакса|паралаксу]].<ref name="Hirshfeld">{{cite book |last=Хиршфилд|first=Алан|title=Паралакса:Трка да се измери космос |year=2001 |publisher=Хенри Холт |location=Њујорк |isbn=0-8050-7133-4 }}</ref> Бредли је сарађивао са Самуелом Молинеом све до Молинеове смрти 1728. године; они су покушавали да премере паралаксу Гама Дракониса. |
Бредлијево откриће [[Аберација (астрономија)|аберације]] се догодило док је покушавао да открије звездану [[Паралакса|паралаксу]].<ref name="Hirshfeld">{{cite book |last=Хиршфилд|first=Алан|title=Паралакса:Трка да се измери космос |year=2001 |publisher=Хенри Холт |location=Њујорк |isbn=0-8050-7133-4 }}</ref> Бредли је сарађивао са Самуелом Молинеом све до Молинеове смрти 1728. године; они су покушавали да премере паралаксу Гама Дракониса. |
||
Ова звездана паралакса је морала да се појави, ако је уопште и постојала, као мала годишња циклична кретња очигледне позиције звезде. Међутим, иако Бредли и Молине нису пронашли очекивану очигледну кретњу проузроковану паралаксом, уместо тога су пронашли другачију, необјашњену годишњу цикличну кретњу. |
Ова звездана паралакса је морала да се појави, ако је уопште и постојала, као мала годишња циклична кретња очигледне позиције звезде. Међутим, иако Бредли и Молине нису пронашли очекивану очигледну кретњу проузроковану паралаксом, уместо тога су пронашли другачију, необјашњену годишњу цикличну кретњу. Убрзо након Молинеове смрти, Бредли је схватио да је ово проузроковано феноменом који је данас познат по имену [[Аберација (астрономија)|аберација светлости]].<ref name="Hirshfeld"/><ref>Бредлијево ново откриће је откривено кроз коресподенцију са доктором Едмундом Халејем</ref> Основа по којој је Бредли открио ову годишњу цикличну кретњу је у ствари примећена из очекиване кретње изазване паралаксом, а то је да је њен годишњи распоред био другачији. |
||
Прорачуни су показали да, да је постојала било каква кретња изазвана паралаксом,звезда би достигла своју најјужнију позицију у децембру, а своју најсевернију позицију у јуну. |
Прорачуни су показали да, да је постојала било каква кретња изазвана паралаксом,звезда би достигла своју најјужнију позицију у децембру, а своју најсевернију позицију у јуну. Оно што је Бредли открио уместо тога је била једна очигледна кретња која је достизала своју најјужнију позицију у марту, а најсевернију у септембру; то није могло бити приписано утицају паралаксе: узрок кретања са откривеним шаблоном је у почетку био потпуно нејасан. |
||
Често се говорило да је Бредли дошао до решења овог проблема када је једрио на свом броду реком Темзом. |
Често се говорило да је Бредли дошао до решења овог проблема када је једрио на свом броду реком Темзом. Приметио је да када би се брод окренуо, мала застава на његовом јарболу би променила свој смер, иако се ветар није променио; једине промене су биле правац и брзина брода. Бредли је проучио да последице, претпостављајући да је правац кретања и брзина кретања Земље по својој орбити, заједно са константном брзином светлости звезде, могу изазвати очигледне промене у позицији звезда које је посматрао. Открио је да се ово потпуно поклапало са његовим запажањима, па је такође давало и процену брзине светлости, те је доказало и да је звездана паралакса, ако постоји, осим у екстремним случајевима који се догађају у јуну и у децембру, превише мала да би се могла измерити са прецизношћу коју је Бредли поседовао. (Мали износ било које паралаксе, у поређењу са очекивањима, је такође показала и да звезде морају бити много удаљеније од Земље него што је ико икада претпостављао.) |
||
Ово откриће, које је касније постало познато као аберација светлости је било, што се тиче реалистичних сврха, закључни доказ о кретању Земље, и тиме је потврђена и тачност теорија Хипаркха са Родоса и Кеплера; објављена је пред Краљевским друштвом у јануару 1729. године (''Филозофске трансакције Краљевског друштва'' xxxv. 637). |
Ово откриће, које је касније постало познато као аберација светлости је било, што се тиче реалистичних сврха, закључни доказ о кретању Земље, и тиме је потврђена и тачност теорија Хипаркха са Родоса и Кеплера; објављена је пред Краљевским друштвом у јануару 1729. године (''Филозофске трансакције Краљевског друштва'' xxxv. 637). Теорија аберације је такође Бредлију дала и прилику да побољша претходне процене [[Брзина светлости|брзине светлости]], која је претходно приказана као финитна у радовима [[Оле Кристенсен Ремер|Олеа Кристенсена Ремера]] и других.<ref name="Hirshfeld"/> |
||
Најраније опсервације путем којих је дошло до открића аберације су спроведене у Молинеовој кући у Кју Грину, а настављене су у кући Бредлијевог ујака, Џејмса паунда у Ванстиду у Есексу. |
Најраније опсервације путем којих је дошло до открића аберације су спроведене у Молинеовој кући у Кју Грину, а настављене су у кући Бредлијевог ујака, Џејмса паунда у Ванстиду у Есексу. Након објављивања његовог рада на тему аберације, Бредли је наставио са проматрањима, да би развио и проверио своје друго велико открице, [[Нутација|нутацију]] Земљине осе, међутим, своје откриће није јавно објавио све до 14. фебруара 1748. године (''Phil. Trans.'' xlv. I), када је тестирао његову тачност и постојаност минутним опсеврацијама током потпуне револуције (18.6 година) месечевих чворова. |
||
Године 1742. је Бредли изабран да наследи [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]] као [[Краљевски астроном]]; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године. |
Године 1742. је Бредли изабран да наследи [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]] као [[Краљевски астроном]]; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године. |
||
Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глукестершајер, где је и умро 13. јула 1762. године.<ref>Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глукестершајер. |
Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глукестершајер, где је и умро 13. јула 1762. године.<ref>Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глукестершајер. Видети {{cite book | author = Stratford, Joseph | title = Глукестершајер биографске белешке | year = 1887 | publisher = | location = Глукестер| page = 109 | url = http://books.google.com/books?id=NfIgAAAAMAAJ&pg=PA109&dq=James+Bradley+buried+astronomer}}</ref> Објављивање његових опсервација је одложено због расправа о томе коме припадају; напокон су објављене од стране Кларедон штампарије у Оксфорду у два велика издања (1798, 1805) |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{Reflist}} |
{{Reflist}} |
||
==Спољни линкови== |
== Спољни линкови == |
||
* [http://janus.lib.cam.ac.uk/db/node.xsp?id=EAD%2FGBR%2F0180%2FRGO%203 Онлајн каталог Бредлијевих радних дела (део Краљевске архиве Гриничке опсерваторије који се налази у библиотеци универзитета Кембриџ)] |
* [http://janus.lib.cam.ac.uk/db/node.xsp?id=EAD%2FGBR%2F0180%2FRGO%203 Онлајн каталог Бредлијевих радних дела (део Краљевске архиве Гриничке опсерваторије који се налази у библиотеци универзитета Кембриџ)] |
||
Верзија на датум 5. јануар 2015. у 15:35
| Џејмс Бредли | |
|---|---|
 Џејмс Бредли, астроном | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | март 1693. |
| Место рођења | Шерборн, Енглеска |
| Датум смрти | 13. јул 1762. |
| Место смрти | Чалфорд, Енглеска |
| Образовање | Балиол колеџ, Оксфорд |
| Научни рад | |
| Поље | астрономија |
| Познат по | аберацији, звању Краљевског астронома |
Џејмс Бредли (енгл. James Bradley; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески астроном, и био је Краљевски астроном од 1742. године, наследивши Едмунда Халеја. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, аберацији (1725–1728) и нутацији (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821),јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после Хипарха са Родоса и Јохана Кеплера) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."[1]
Биографија
Бредли је рођен у Черборну, у близини Челтенхама у округу Глукестершајер, од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.[2] Након похађања Вествуд гимназије,[3] приступио је Балијол колеџу при Кембриџу 15. марта 1711. године, и стекао дипломе основних и мастер студија 1714., то јест 1717. године. Његове ране опсервације су вршене у ректорату Ванстида у Есексу, под туторством Џејмса Паунда, његовог ујака, који је уједно био и врло вешт астроном. Бртедли је изабран за члана Краљевског друштва 6. новембра 1718. године.
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, када је добиопосао савилијанског професора астрономије на универзитету Оксфорд, где је такође и као читач на тему експерименталне филозофије у периоду од 1729. до 1760. године одржао 79 предавања у Ашмолеан музеју.
Године 1722. је Бредли измерио пречник Венере великим ваздушним телескопом са фокалном дужином која износи 212 ft (65 m).[4]
Бредлијево откриће аберације се догодило док је покушавао да открије звездану паралаксу.[5] Бредли је сарађивао са Самуелом Молинеом све до Молинеове смрти 1728. године; они су покушавали да премере паралаксу Гама Дракониса.
Ова звездана паралакса је морала да се појави, ако је уопште и постојала, као мала годишња циклична кретња очигледне позиције звезде. Међутим, иако Бредли и Молине нису пронашли очекивану очигледну кретњу проузроковану паралаксом, уместо тога су пронашли другачију, необјашњену годишњу цикличну кретњу. Убрзо након Молинеове смрти, Бредли је схватио да је ово проузроковано феноменом који је данас познат по имену аберација светлости.[5][6] Основа по којој је Бредли открио ову годишњу цикличну кретњу је у ствари примећена из очекиване кретње изазване паралаксом, а то је да је њен годишњи распоред био другачији.
Прорачуни су показали да, да је постојала било каква кретња изазвана паралаксом,звезда би достигла своју најјужнију позицију у децембру, а своју најсевернију позицију у јуну. Оно што је Бредли открио уместо тога је била једна очигледна кретња која је достизала своју најјужнију позицију у марту, а најсевернију у септембру; то није могло бити приписано утицају паралаксе: узрок кретања са откривеним шаблоном је у почетку био потпуно нејасан.
Често се говорило да је Бредли дошао до решења овог проблема када је једрио на свом броду реком Темзом. Приметио је да када би се брод окренуо, мала застава на његовом јарболу би променила свој смер, иако се ветар није променио; једине промене су биле правац и брзина брода. Бредли је проучио да последице, претпостављајући да је правац кретања и брзина кретања Земље по својој орбити, заједно са константном брзином светлости звезде, могу изазвати очигледне промене у позицији звезда које је посматрао. Открио је да се ово потпуно поклапало са његовим запажањима, па је такође давало и процену брзине светлости, те је доказало и да је звездана паралакса, ако постоји, осим у екстремним случајевима који се догађају у јуну и у децембру, превише мала да би се могла измерити са прецизношћу коју је Бредли поседовао. (Мали износ било које паралаксе, у поређењу са очекивањима, је такође показала и да звезде морају бити много удаљеније од Земље него што је ико икада претпостављао.)
Ово откриће, које је касније постало познато као аберација светлости је било, што се тиче реалистичних сврха, закључни доказ о кретању Земље, и тиме је потврђена и тачност теорија Хипаркха са Родоса и Кеплера; објављена је пред Краљевским друштвом у јануару 1729. године (Филозофске трансакције Краљевског друштва xxxv. 637). Теорија аберације је такође Бредлију дала и прилику да побољша претходне процене брзине светлости, која је претходно приказана као финитна у радовима Олеа Кристенсена Ремера и других.[5]
Најраније опсервације путем којих је дошло до открића аберације су спроведене у Молинеовој кући у Кју Грину, а настављене су у кући Бредлијевог ујака, Џејмса паунда у Ванстиду у Есексу. Након објављивања његовог рада на тему аберације, Бредли је наставио са проматрањима, да би развио и проверио своје друго велико открице, нутацију Земљине осе, међутим, своје откриће није јавно објавио све до 14. фебруара 1748. године (Phil. Trans. xlv. I), када је тестирао његову тачност и постојаност минутним опсеврацијама током потпуне револуције (18.6 година) месечевих чворова.
Године 1742. је Бредли изабран да наследи Едмунда Халеја као Краљевски астроном; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године.
Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глукестершајер, где је и умро 13. јула 1762. године.[7] Објављивање његових опсервација је одложено због расправа о томе коме припадају; напокон су објављене од стране Кларедон штампарије у Оксфорду у два велика издања (1798, 1805)
Референце
- ^ Историја астрономије осамнаестог века, с. 413 (Едитовано од стране Клода-Луија Матјеа, и издато од стране Башелјеа, Париз, 1827). видети и стр. xvii и 420.
- ^ Хокеј, Томас (2009). Биографска енциклопедија астронома. Спрингер издаваштво. ISBN 978-0-387-31022-0. Приступљено 22. август 2012.
- ^ Роулинсон, Керолајн (1988). „Краљевски осматрач звезда је био ученик”. Историјат вествудске гимназије. Група Вествуд гимназије. Приступљено 24. октобар 2013.
- ^ TОвај одељак је парафразиран из "Енциклопедије Британике", издање из 1888. године.
- ^ а б в Хиршфилд, Алан (2001). Паралакса:Трка да се измери космос. Њујорк: Хенри Холт. ISBN 0-8050-7133-4.
- ^ Бредлијево ново откриће је откривено кроз коресподенцију са доктором Едмундом Халејем
- ^ Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глукестершајер. Видети Stratford, Joseph (1887). Глукестершајер биографске белешке. Глукестер. стр. 109.